U današnjem članku vam donosimo jednu jako zanimljivu priču o životu i karijeri pevača Radislava Rodića Rokija, umetnika čija sudbina pokazuje koliko su estradni usponi i padovi često nepredvidivi i isprepleteni nevidljivim nitima moći, sujete i sudbine.
- Njegovo ime bilo je simbol jedne epohe, a pesme koje je pevao i danas se prepričavaju među ljubiteljima narodne muzike. Ipak, iza reflektora i aplauza, krila njegove karijere bila su naglo sasečena, a put kojim je kasnije kročio pokazao je koliko su svet estrade i život umetnika često surovi i nepravedni.
Radislav Rodić Roki postao je poznat tokom osamdesetih i devedesetih godina, zahvaljujući hitu „Volela me jedna žena“, pesmi koja je osvojila srca publike i obeležila jedno muzičko doba. Izvodila se čak i u čuvenoj predstavi „Audicija“, što je dodatno učvrstilo Rokijev status među najprepoznatljivijim pevačima tog vremena. Međutim, baš kada je publika očekivala da će nastaviti da niže uspehe, on se iznenada povukao iz javnosti. Tek mnogo godina kasnije, u emisiji „Ispovest“, otvorio je dušu i govorio o svemu što se dešavalo iza kulisa njegovog nestanka sa muzičke scene.
Pevač je u razgovoru otkrio da je na početku karijere naišao na neočekivane prepreke. Dok su mnogi mislili da mu je estrada širom otvorila vrata, on je, zapravo, naišao na nevidljivi zid ljubomore i interesa. Prema njegovim rečima, dok se Treći kanal tek formirao, neki su pokušavali da „sačuvaju prostor“ za druge izvođače, svesni da bi Rokijev uspeh zasenio mnoge. Iako nije želeo da navede imena, naglasio je da su u pitanju bili poznati likovi iz tadašnje muzičke industrije. Njegove reči odjekuju kao podsjetnik na to koliko je umetnički svet često obojen skrivenim rivalstvom i borbom za prostor pod svetlom reflektora. Portal „Stil Kurir“ u svom tekstu ističe da je upravo taj period bio presudan za Rokijev kasniji nestanak sa scene i da su mnogi njegovi obožavaoci dugo verovali da je reč o ličnoj odluci, a ne o sistemskoj blokadi.
- Nakon ogromne popularnosti, Roki je doživeo ono što sam opisuje kao „nevidljivu zabranu“. Iako nije učinio ništa sporno, mediji su ga počeli izbegavati. „Nisam verovao da će me toliko skrajnu“, rekao je. U tom periodu, njegov lik i pesme nestali su sa televizija širom bivše Jugoslavije. Kasnije je saznao da je RTS poslao pismo produkcijama da mu otkažu nastupe zbog navodnog „neprofesionalnog ponašanja“. Za umetnika koji je tada imao vrhunac karijere, to je bio težak udarac. Takve odluke, kako često navode i domaći muzički analitičari sa portala „Balkan Muzika“, nisu bile retkost u to vreme — estrada je imala svoje nepisane zakone, a onaj ko ih prekrši, makar i nesvesno, mogao je lako biti gurnut u zaborav.
Jedan od ključnih trenutaka njegovog sukoba sa sistemom bio je nastup na Mesamu 1987. godine, kada je izveo pesmu „Ljubo moja“. Tekst je napisala Marina Tucaković, muziku Aleksandar Futa Radulović, a aranžman Kornelije Kovač — troje umetnika koji su u to vreme predstavljali vrhunac domaće muzičke scene. Da bi atmosferu učinio autentičnom, Roki je na scenu izašao u kostimu pozajmljenom iz predstave „Karađorđe“. Kada su mu organizatori rekli da mora da se presvuče, on je to odbio, rekavši: „Ako glumci mogu da nose uniforme u ratnim filmovima, zašto ja ne bih poneo kostim iz istorijske drame?“ Time je pokazao nepokolebljivost i umetnički integritet, ali je istovremeno potpisao i kraj svog pojavljivanja na RTS-u.
Kao što navodi „Kurir Stil magazin“, taj nastup bio je prekretnica — ne samo za Rokija, već i za način na koji su institucije tada doživljavale slobodu izražavanja. Njegova smelost izazvala je negodovanje, ali i poštovanje među kolegama. Bio je umetnik koji nije pristajao na kompromise, čak ni kada su ga oni mogli koštati karijere. Upravo zbog toga danas mnogi smatraju da je Roki, iako nepravedno zaboravljen, ostao simbol umetničke doslednosti.
- Vreme je prolazilo, a Roki je iz fokusa javnosti nestao gotovo u potpunosti. Ipak, njegova pesma „Volela me jedna žena“ nastavila je da živi među publikom, prenoseći emociju jedne generacije. U emisiji „Ispovest“ govorio je bez gorčine, s osmehom, kao da je svestan da je sve to deo životne lekcije. Njegova priča postala je svedočanstvo o jednom vremenu, ali i upozorenje novim generacijama umetnika da slava i istina ne idu uvek ruku pod ruku.
Prema pisanju portala „Naša scena“, Roki danas živi povučeno, ali i dalje neguje ljubav prema muzici. Povremeno nastupa na humanitarnim događajima, gde publika s nostalgijom dočekuje njegove stare pesme. Iako više ne juri slavu, njegovi stihovi i dalje dopiru do onih koji veruju da prava umetnost ne umire — samo menja oblik i prostor. Njegova priča danas podseća da karijere dolaze i prolaze, ali autentičnost i ljudskost ostaju.
- Priča o Radislavu Rodiću Rokiju stoga nije samo sećanje na jednog pevača, već i na vreme kada je estrada bila više od muzike — bila je ogledalo društva, njegovih pravila, ambicija i ograničenja. U svemu tome, Roki je ostao ono što je oduvek bio — umetnik koji je birao istinu, pa makar ona značila tišinu.
