NAJBOLJI LJUDI NAJVIŠE PATE: DOBROTA MNOGO VREDI, ALI I MNOGO KOŠTA!
U školi života svaki dan je ispit, a svako iskustvo nova lekcija.
I kao u školi, tako i u životu – nije sve svima podjednako teško ili
lako. Nekome bolje ide matematika, a neko se i sa prostim
računanem bori. Neko je talentovan za jezike, dok drugi jedva
poznaje i maternji. Svako igra sa kartama koje su mu dodeljene.
Genetika, materijalni status, poreklo i mnogo drugih faktora
određuje naš put.
To su samo okolnosti. One bacaju kamenje na naš životni
put, ili uklanjaju prepreke. Na njih ne možemo da utičemo.
Međutim, ono šta u takvim okolnostima radimo od svog života je
u potpunosti stvar naše odluke i moći da izaberemo da li ćemo
igrati ulogu žrtve ili borca.
Uopšte nije slučajno što su najdivniji ljudi koje poznajemo
upravo oni koji su u životu pretrpeli mnoge poraze i gubitke,
upoznali patnju i ipak pronašli put iz svega toga.Te osobe su
kroz sopstveni bol stekle osećaj za tuđe muke, naučile su da
razumeju i cene borbu drugih ljudi, stekle su moć empatije,
nežnosti, razvile su brižnost i ljubav za druge. Lepota njihove
ličnosti nije nešto što im je tek tako dato po rođenju. Oni su je
stekli prolazeći kroz pakao.
Dobri ljudi se nisu dobri rodili. Oni su sami sebe načinili
takvima – birajući da ne budu žrtve, ne predajući se.
DOBRI LJUDI UNOSE SVETLOST U NAŠ
ŽIVOT ZATO ŠTO SU USPELI DA
PRONAĐU PUT IZ TAME
Život ih nije mazio. Rođeni su u mračnim vremenima i živeli pod
teškim uslovima, ali su uvek nalazili način da svoju tmurnu
svakodnevicu osvetle izvlačenjem onog najboljeg iz sebe i
okolnosti.
To nisu ljudi rođeni pod srećnom zvezdom. Oni su svoju sreću
sami morali da stvore, dok im je život na svakom ćošku
podmetao nogu.
Neki su živeli u siromaštvu, drugi su rano ostali sami na ovom
svetu, bez svojih najmilijih, treći su trpeli zlostavljanje u porodici,
ili su odrastali u krajnje negativnom okruženju. Šta god da je
slučaj, svima njima je zajedničko da su to sve preživeli i iz svega
izašli kao osobe koje bi svako poželeo u svom društvu – pune
topline, ljubavi, mudrosti, osobe koje zrače svetlošću i srećom.
Oni su morali da rade za sve ono što su ostali dobijali na gotovo i
da se bore za privilegiju da žive kao sav normalan svet. Prekaljeni
tim iskustvom zasjali su kao dijamant.
ONI NAJJAČE VOLE, JER SU NAJVIŠE
PATILI
Oni najbolje znaju kako je to kada te voljena osoba povredi. Zato
su i pažljivi prema tuđim srcima.
Samo onaj kome je srce bilo slomljeno zna u potpunosti da
ceni ljubav koju mu neko poklanja. On nikada ne može da
poželi, ni da počini nekome tu bol koju je sam doživeo.
DOBRI LJUDI NA PREPREKE GLEDAJU
KAO NA PRILIKE ZA RAZVOJ
Oni ne dozvoljavaju da ih u teškim okolnostima pesimizam
ophrva, jer znaju dobro da od toga nema nikakve koristi. Oni su
naučili da razmišljaju pozitivno kada je najteže.
Sve što nas vuče na dno može da se sagleda kao prilika da se
usavršimo, svaka prepreka na putu tako može postati
stepenik koji nas približava cilju.
NJIHOVA BLAGOST JE ROĐENA U BOLU
Njih su u detinjstvu zadirkivali zbog pegica, debljine, cvikera,
bubuljica, klempavih ušiju… Fizički nedostaci su ih doveli u
nemilost okoline. Možda su zbog takvih gluposti i sitnica ostajali
uskraćeni za blagodeti prijateljstva, ljubavi i topline od same
mladosti.
Ali oni su sve to preživeli i ostavili daleko iza sebe. Njihova
dobrota se izrodila iz surovosti koju su iskusili na sopstvenoj
koži.
Zato su oni prema drugima blagi i nežni. Oni znaju da upute lepu
reč onome kome je najpotrebnija i pruže podršku i ohrabrenje.
Oni znaju kako izgleda biti povređen i ponižen. Zato ne
dozvoljavaju da se iko njima blizak tako oseća. Oni to ne žele ni
najgorem neprijatelju.
ONI SU PREŽIVELI BURU I SADA
POMAŽU DRUGIMA DA NE POTONU
U buri života oni su čvrsto rešili da prežive. Odlučili su da će biti
jači od svih neprilika u koje ih život baca. Oni znaju da mogu
preživeti sve, jer su već preživeli mnogo toga. Svaki njihov
ožiljak im je podsetnik da svaka rana može da zaceli.
Posle svakog pada, ponosno ustaju na noge. Oni uporno prte
svoj put iako im vetar duva u lice. Ne odustaju nikada.
U životnoj trci svako obično gleda samo sebe. Ali oni koji poznaju
lice patnje, vode računa o svojim bližnjima, o svojim sapatnicima
i onima koji možda biju slične bitke. Od njih ćete čuti reči
ohrabrenja kada počnete da se spotičete. Oni će vam pružati
ruke, kada vas tako malo deli od cilja, a snaga vam ponestane.
Oni su postali sve ono što je njima trebalo u životu, a niko
drugi im nije pružio. Zbog takvih ljudi ovaj svet ipak predstavlja
divno mesto.
