U današnjem članku govorićemo o neobičnoj tradiciji koja se i dalje zadržala u nekim ruralnim delovima Kine, tačnije u provinciji Hunan. Tamo je jedan sin odlučio da organizuje posebnu ceremoniju za svoju majku koja je napunila 70 godina.
- U skladu sa staro kineskim običajima, on je kupio kovčeg za svoju majku dok je još živa, verujući da će to doneti dug život i blagostanje. Da bi cela proslava bila u skladu sa tradicijom, unajmio je 16 muškaraca da svečano prenesu kovčeg u njihovu porodičnu kuću. Kada je majka ugledala kovčeg, bez oklevanja je legla u njega, nasmejana i očigledno srećna zbog tog čina.
Kupovina kovčega za živog roditelja u ruralnim delovima Kine simbolizuje poštovanje, pobožnost i želju za dugim životom. Iako se ovaj običaj danas retko praktikuje i smatra se zastarelim, nekada je bio široko rasprostranjen. Lokalni stanovnik koji je razgovarao za kinesku televiziju objasnio je da se ovakav čin ne smatra morbidnim, već je znak duboke ljubavi i zahvalnosti koju deca osećaju prema roditeljima. Stariji ljudi često se raduju kada im deca na ovaj način iskažu pažnju jer veruju da to donosi mir i sreću.
Sin je, nakon što je kovčeg stigao, organizovao kompletnu tradicionalnu ceremoniju sa tamjanom i žrtvenim ponudama, verujući da će to dodatno ojačati pozitivnu simboliku ovog čina. On je objasnio da se ovde ne radi o smrti, već o izrazu poštovanja i simboličnom gestu koji iza sebe nosi želju za dugovječnošću i blagoslovima. Njegova majka je bila ganuta i nasmejana, što pokazuje koliko je ovaj običaj duboko ukorenjen u kineskoj kulturi, bez obzira na to što ga savremenici često doživljavaju kao neobičan.
Ukupni troškovi događaja procenjuju se na oko 2.550 evra, u šta su uključeni gozba, muzičari, kao i nosači kovčega koji su ceremoniji dali svečani ton. Trubači su predvodili procesiju, a prisutni su bili počašćeni obiljem hrane i pića, što je još jedan način da se pokaže velikodušnost porodice i iskaže poštovanje prema majci.
- U kineskoj tradiciji kovčeg nije samo predmet vezan za kraj života, već ima duboko simbolično značenje. Naime, reč za kovčeg u kineskom jeziku zvuči slično kao i reč za bogatstvo, zbog čega se veruje da on donosi sreću i blagostanje. U nekim selima ljudi stariji od 70 godina čak sami unapred pripremaju svoje kovčege i drže ih u kući, smatrajući da će im to doneti mir i dug život. Takve ceremonije, koje se ponekad nazivaju “sahrane za žive”, često se doživljavaju kao proslave, a ne kao nešto tužno ili mračno.
Tradicionalno, nosači kovčega dolaze u broju 8 ili 16, što ima posebno značenje jer se povezuje sa mitološkim figurama kao što su Osam besmrtnika ili Osam velikih Vajri. Tokom nošenja, kovčeg nikako ne sme da dodirne zemlju, jer se veruje da bi to donelo nesreću. Smer u kojem se kovčeg prenosi takođe se pažljivo određuje, a celom događaju daje se mistična dimenzija.
Kineski pogrebni običaji su poznati po brojnim sujeverjima. Tako su, na primer, ogledala u kući obavezno pokrivena kako bi se zaštitila duša, a smatra se da u blizini kovčega ne treba plakati, jer bi to remetilo mir i harmoniju. Povorku obavezno prati muzika, koja ceremoniji daje svečani i uzvišeni ton, pretvarajući je u događaj koji okuplja rodbinu, komšije i prijatelje.
Ovakvi rituali, iako retki u savremenoj Kini, pokazuju kako se u tradicionalnim zajednicama smrt i život doživljavaju na potpuno drugačiji način. Za njih, priprema kovčega nije mračan čin, već radosna potvrda života i poštovanja prema generacijama koje su ih odgajile.
