BONUS TEKST
Na obroncima jedne planine, skriveno među borovima i uskim stazama, nalazilo se malo selo koje je bilo poznato po gostoprimstvu, živopisnim festivalima i jednoj posebnoj osobi – Miki. Mika je bio više od običnog seljanina. Njegova glavna uloga u selu bila je da širi dobro raspoloženje, šale i smeh, i to mu je, svi su se slagali, polazilo za rukom bolje nego bilo kome drugom.
- Selo je svake godine organizovalo Letnji sajam, događaj koji je okupljao sve – od najmlađih do najstarijih – i pretvarao selo u centar veselja i nadmetanja. Bilo je tu svega: trke u džakovima, takmičenja u pogađanju jabuke iz praćke, nadmetanja u pečenju rakije i pravljenju domaćih specijaliteta. Te godine, Mika je odlučio da se prijavi za jedno od najcenjenijih nadmetanja – takmičenje u kuvanju.
Svi su se iznenadili kad su čuli da se Mika prijavljuje, jer je bio poznat po tome da jedva zna ispeći jaje. To je odmah izazvalo talas radoznalosti i smeha – jer ako neko može da pretvori kuvanje u zabavu, to je bio upravo on. Ali ono što niko nije znao jeste da je Mika imao tajnog saveznika – svog prijatelja Peru, vrsnog kuvara i još boljeg čuvara tajni.
- U svojoj maloj kolibi, Mika i Pera su radili na posebnoj zamisli. Plan je bio jednostavan – napraviti neobičan gulaš koji će iznenaditi sve, ne samo ukusom, već i pričom koja ga prati. Na dan sajma, Mika se pojavio sa ogromnim loncem iz kojeg je izlazio miris koji niko nije mogao da opiše. Ljudi su ga gledali s mešavinom opreza i uzbuđenja.
„Dragi moji,“ obratio im se Mika sa osmehom koji je najavljivao nestašluk, „predstavljam vam jelo koje niko nikada nije probao – Tajanstveni gulaš!“
Dok je polako sipao gulaš u tanjire okupljenih, znatiželja je rasla. Hrana je bila ukusna – iznenađujuće ukusna – ali svi su se pitali šta je to što daje tako neobičan ton jelu. Kad su ga pitali za tajni sastojak, Mika je ponosno otkrio: „Planinska trava!“
- Prvo je zavladala tišina. Zatim su usledili smeh i podbadanja – jer ta biljka, koju su svi seljani koristili kao prirodni čaj ili za ukras, nikada nikome nije pala na pamet kao sastojak za gulaš. Mika je, naravno, to znao – upravo zato ju je i izabrao.
Ali prava šala je tek sledila. Dok su svi bezbrižno jeli, Mika je, uz Perinu pomoć, prethodno postavio skrivene kamere po sajmu. Beležio je izraze lica, komentare, šale i reakcije seljana kada su prvi put probali njegov „tajanstveni specijalitet“. Kada je snimak pušten na kraju dana, smeh se prolamao selom kao nikada pre. Svi su prepoznali sebe u tim trenucima iznenađenja i oduševljenja, a Mika je dobio gromoglasan aplauz.
- Na kraju, iako su mnogi pripremili složena i ukusna jela, Mika je proglašen za pobednika. Nije pobedio zbog recepta, već zbog radosti koju je doneo, zbog toga što je podsjetio sve prisutne da je humor začin života.
Tog leta, Letnji sajam nije bio samo još jedno selo slavlje – postao je legendaran. Mika je ponio titulu kralja šale, a selo je postalo poznato po smehu, toplini i jednoj neobičnoj čorbi sa biljkama koje svi znaju, ali niko ne koristi u loncu.
- Od tada, svake godine Mika je smišljao novu šalu, a seljani su ga s radošću čekali. Njegove ideje nisu bile samo zabavne – bile su podsjetnik da zajedništvo, igra i humor imaju moć da ujedine ljude jače nego bilo koja nagrada ili takmičenje.
U tom malom selu, na obroncima planine, Mika nije bio samo šaljivdžija. On je bio čuvar veselja, čovjek koji je jednostavnim gestovima donosio nezaboravne uspomene – i topli gulaš pun smeha
