Moramo priznati da je paradajz jedno od najomiljenijih povrća koje se uzgaja u domaćim vrtovima. Njegova popularnost proizlazi iz lakoće uzgoja, visokog prinosa i raznovrsnosti u primeni – koristi se svjež, kuvan, konzerviran, a nalazi se i u mnogim jelima svakodnevice.
- Ipak, da bi plodovi bili zdravi, ukusni i brojni, neophodno je voditi računa o kvalitetu zemljišta i načinu sadnje. Jedan prirodan i veoma jednostavan trik može značajno poboljšati rast i razvoj biljke – dodavanje koprive prilikom sadnje.Iako se često posmatra kao korov, kopriva je zapravo prava riznica hranljivih sastojaka. Sadrži azot, kalijum, gvožđe, magnezijum, kalcijum i čitav niz vitamina. Ovi elementi su ključni za rast, cvjetanje i formiranje plodova kod većine biljaka, pa tako i kod paradajza. Kada se kopriva položi u rupu za sadnju, njeno razlaganje oslobađa ove hranljive materije direktno u zoni korijena, što biljci omogućava snažan početak razvoja.
Kopriva deluje i kao prirodni stimulator rasta. Biljke posađene uz nju razvijaju jače stabljike, bogatiju lisnu masu i otpornije su na bolesti i štetočine. Njeno prisustvo podstiče jačanje biljnih ćelija, što smanjuje potrebu za hemijskim sredstvima i dodatnim preparatima. Paradajz koji raste uz pomoć koprive obično ima zdraviji izgled i daje veći i ukusniji rod.
- Za pravilnu pripremu koristi se svježa, mlada kopriva koja još nije počela da cvjeta. Berba se obavlja uz nošenje rukavica, a biljka se seče na komade dužine od 10 do 15 centimetara. Nema potrebe za pranjem ni sušenjem – kopriva se stavlja direktno u sadnu jamu. Na dno svake rupe preporučuje se staviti šaku ili dve sjeckane koprive, preko koje se doda tanak sloj zemlje. Na taj način se sprečava direktan kontakt korijena sa biljnim materijalom, jer proces razgradnje može na kratko povećati temperaturu tla.
Iskustva mnogih baštovana potvrđuju da ovaj metod daje odlične rezultate. Biljke rastu brže, otpornije su i daju veći broj plodova. Mnogi čak navode da je efekat bolji od komercijalnih đubriva, jer kopriva obezbeđuje ravnomerno i postepeno ispuštanje hranljivih materija tokom celog perioda rasta. Ovaj metod je naročito koristan u organskoj proizvodnji, gde se izbegavaju veštačke hemikalije.
- Pored direktnog unošenja u zemlju, kopriva se može koristiti i kao osnova za pravljenje tečnog đubriva. Postupak je jednostavan: u veću posudu se stavi svježa kopriva i prelije vodom. Smjesa se ostavlja da fermentiše između 10 i 14 dana. Dobijena tečnost se razblažuje vodom u razmeri 1:10 i koristi se za zalivanje biljaka jednom nedeljno. Ova koprivina čorba predstavlja snažan, potpuno prirodan izvor hranljivih materija.Dodatna prednost koprive je što svojim mirisom odbija štetne insekte poput lisnih vaši, dok istovremeno privlači korisne vrste poput predatora štetočina. Neki vrtlari namerno sade koprivu u blizini osetljivih kultura kako bi im pružila prirodnu zaštitu. Takođe, kopriva se veoma dobro kombinuje sa kompostom, drvenim pepelom ili stajnjakom, čime se dodatno pojačava njen efekat.
Ovaj metod nije rezervisan samo za paradajz. Kopriva povoljno deluje i na papriku, krastavce, tikvice i druge vrste povrća koje formiraju plod. Zahvaljujući njenom blagom i postepenom delovanju, biljke imaju neprekidan izvor podrške tokom celog vegetacionog perioda.Ipak, važno je napomenuti da se kopriva koristi umereno. Preterano unošenje u tlo može izazvati prekomerno zagrijavanje tokom razgradnje, što može oštetiti mlade korijene. Kod upotrebe tečne koprive, dovoljno je zalivanje jednom sedmično – češće primene mogu dovesti do prekomerne koncentracije hranljivih materija.
- Takođe, izbegava se upotreba koprive ubrane pored puteva ili zagađenih područja, jer može sadržati teške metale i druge štetne supstance. Najbolje je koprivu brati u prirodnim, nezagađenim predelima, daleko od industrije i saobraćajnica.Uravnoteženom primenom koprive, vrtlarima se pruža jednostavan, dostupan i potpuno prirodan način da ojačaju svoje biljke, povećaju prinose i doprinesu očuvanju ekološke ravnoteže u sopstvenom vrtu. Ovo staro znanje, potkrepljeno savremenim iskustvima, potvrđuje da priroda i te kako ima rješenja za zdrav i plodonosan uzgoj.
