U narodu duboko poštovan i duhovno snažno prisutan Sveti Marko se smatra jednim od najvažnijih nosilaca rane hrišćanske misije. Njegov život i delo ostavili su neizbrisiv trag u crkvenoj istoriji, a vernici ga pamte ne samo kao pisca prvog Jevanđelja, već i kao zaštitnika pisaca i duhovnog naslednika apostola Petra.
- Njegov dan, poznat kao Markovdan, obeležava se svake godine 8. maja, i to s velikim poštovanjem, kako u crkvenom, tako i u narodnom običajnom životu.Rođen u vremenu kada se hrišćanska vera tek počinjala širiti, Marko je od samog početka bio blizak prvim apostolima. Posebno je bio povezan s apostolom Petrom, koji ga je u svojim poslanicama nazivao ne samo saputnikom, već i duhovnim sinom. Upravo iz tog odnosa proizašla je molba vernika da Marko, kao svedok i saputnik apostola, zabeleži ono što je znao o životu, učenju i čudesima Isusa Hrista. Odazvavši se toj molbi, Marko je napisao prvo Jevanđelje, koje je i apostol Petar potvrdio kao potpuno verodostojno i istinito.
Uskoro po završetku svog pisanog dela, Marko je poslat u Misir (današnji Egipat), gde je imao zadatak da širi Hristovu veru. U tom regionu, naročito u Aleksandriji, pokazao je izuzetnu posvećenost. Ne samo da je propovedao i učio narod, već je i činio mnogobrojna čudesa – isceljivao bolesne, tješio unesrećene i širio dobrotu među ljudima. Njegova prisutnost u Aleksandriji bila je svetionik nade za mnoge, ali i trn u oku onima koji su se protivili novoj veri. Nažalost, upravo zbog svoje posvećenosti i uticaja, postao je meta progona. Ubili su ga neznabošci, i to na sam Uskrs, dok je služio liturgiju u aleksandrijskoj crkvi. Tako je završio život u molitvi, kako i dolikuje svetitelju.
- Legenda kaže da je, prilikom dolaska u Aleksandriju, Marku pukla obuća, i tom prilikom naišao je na jednog obućara. Obućar se zvao Anian. Dok je popravljao obuću, probio je sebi ruku šilom. Marko je tada, u trenutku saosećanja i vere, pomešao prašinu i pljuvačku, i tom smesom pomazao ranu. Ruka se odmah iscelila, na zaprepašćenje obućara. Ovo čudo duboko je dirnulo Aniana, koji je pozvao Marka u svoj dom. Tamo je čuo njegovu propoved, poverovao u Hrista, i krstio se zajedno sa celom porodicom. Kasnije je postao drugi episkop Aleksandrijske crkve, nakon samog Marka.
Zbog svih svojih dela i doprinosa, Marko je postao simbol mudrosti, vere i zaštite. U narodnoj tradiciji, Markovdan se slavi sa velikim poštovanjem, naročito među zemljoradnicima. Verovalo se da onaj ko se ogreši o ovaj dan i ne ispoštuje svetitelja, može biti kažnjen olujama, gradom i gromovima, koji će uništiti useve i imanje. Zbog toga je na ovaj dan strogo zabranjeno bilo kakvo poljsko ili fizičko delo. Ljudi su se uzdržavali od svih teških poslova i dan provodili u molitvi i miru.
- Običaji vezani za Markovdan nisu se zadržali samo na poljoprivrednim poslovima. Verovalo se i da ne valja dremati tokom dana, jer će osoba koja to učini biti pospana tokom cele godine. Ovakva narodna verovanja ukazuju na dublju simboliku – dan posvećen velikom svetitelju treba provesti budan duhom i telom, svestan svetosti trenutka i važnosti unutrašnjeg mira.Zanimljivo je i da je Sveti Marko zabranjivao da se ono što je stečeno trudom prodaje po većoj ceni, čime je pokazao ne samo duhovnu, već i moralnu čistotu i osećaj za pravednost. Ovaj njegov stav vekovima je bio uzor mnogima u borbi protiv pohlepe i nepravde, naročito među onima koji žive od svog rada i poštene trgovine.
Danas, Sveti Marko ostaje simbol istine, pravde, isceljenja i hrabrosti. Njegov život i delo i dalje nadahnjuju vernike širom sveta. Njegov glas odzvanja kroz vekove – kao poziv na veru bez sumnje, delo bez interesa i ljubav bez uslova. Njegova žrtva, kao i njegovo Jevanđelje, podsećaju da istina uvek ima poslednju reč, bez obzira na cenu.
