Svima nam je poznata najpopularnija pjevačica Marija Šerifović koja iza sebe ima jako dugu i uspiješnu karijeru.Rođena 14. novembra 1984. godine u Kragujevcu, Marija je odrasla u porodici u kojoj ljubav nije uvek dolazila u mirnoj formi.
Marija Šerifović, poznata po svojoj emotivnoj snazi i snažnoj muzičkoj ekspresiji, oduvek je bila žena kontrasta – glasna na sceni, a tiha kad je reč o ličnom životu. Njena priča nije samo muzička biografija, već i svedočanstvo o složenim porodičnim odnosima, oproštaju, posvećenosti i borbi da se sačuva dostojanstvo uprkos prošlosti.
- Njena majka, Verica Šerifović, bila je stub porodice, dok je otac, Rajko Šerifović, poznat po burnom temperamentu i problematičnim ponašanjima, ostavio dubok trag – ne samo u njenom detinjstvu, već i u njenom odnosu prema sopstvenim emocijama.I pored svega što je preživela uz majku, uključujući nasilje koje je Verica trpela, Marija nije okrenula leđa svom ocu kada mu je zdravlje počelo ozbiljno da se pogoršava. Nakon što je oboleo od gangrene, što je rezultiralo amputacijom prsta, Marija je odlučila da ga smesti u dom za starije, preuzimajući sve troškove njegovog lečenja i boravka. Iako se sa ocem nikada nije emotivno zbližila, osećaj odgovornosti nadjačao je prošlost.
Rajko danas živi u domu u Kragujevcu, gde ga povremeno posećuje Danijel Pavlović, Marijin polubrat. Iako mu materijalno ništa ne nedostaje, Rajko ponekad izražava tugu i nezadovoljstvo što Marija ne dolazi češće. Žena čiji se otac takođe nalazi u istom domu svedoči da Rajko često govori koliko bi voleo da vidi ćerku, ali da istovremeno pokazuje razumevanje za njene obaveze i tempo života. Svestan je njene muzičke karijere, brojnih nastupa i profesionalnih izazova.
- U međuvremenu, Marija je nakon intenzivne pripreme novog albuma otputovala u Ameriku sa majkom Vericom. To je bio zasluženi odmor, daleko od očiju javnosti. Fotografije i snimci koji su isplivali u javnost prikazuju ih u opuštenoj atmosferi, daleko od pritiska svakodnevice. Tokom ovih putovanja, Marija se retko, ako ikada, javno osvrće na oca. Njeno ćutanje o toj temi nije iz ignorisanja, već možda znak da je prošlost zakopana, ali ne i zaboravljena.
Uprkos svemu, Marija oca nije izostavila iz svog života – obezbedila mu je sve što mu je potrebno, ali emocije, izgleda, ne uspeva da prisili da budu ono što nikada nisu ni bile. Odnosi s njim ostali su formalni, funkcionalni i bez dublje bliskosti. Nasuprot tome, njena posvećenost majci Verici je potpuna i neupitna. Njihov odnos odavno je prevazišao granice majke i ćerke – njih dve su nerazdvojne, oslonac jedna drugoj, i očigledno se razumeju i bez mnogo reči.
- Marijina muzička karijera odavno je nadmašila granice domaće scene. Nakon što je 2003. godine pobedila na “Zvezdama Granda”, brzo se izdvojila kao jedinstven glas Balkana. Njen uspon dostigao je vrhunac kada je 2007. godine pobedila na Evroviziji u Helsinkiju s pesmom „Molitva“, donoseći Srbiji prvu i jedinu pobedu na tom takmičenju. Ta pobeda nije bila samo muzički uspeh, već i trenutak koji je mnogima dao veru da autentičnost i iskrena emocija još uvek mogu da dotaknu milione.
Poznata je i po svom nekonvencionalnom stilu, emotivnim nastupima i hrabrosti da uvek bude svoja, bez obzira na očekivanja javnosti. Nikada nije bežala od toga da govori o svom detinjstvu, ali nikada nije ni upirala prst. Marija je primer umetnice koja je naučila da prošlost ne mora da definiše budućnost.
- U njenom životu, sve je jasno podeljeno: dužnost prema ocu, ljubav prema majci, i umetnost kao glas duše. I dok neki zameraju što nije češće uz oca, oni koji poznaju celu priču znaju – Marija nikome ne duguje objašnjenje. Sve što radi, radi iz osećaja koji nije na prodaju. Jer za nju, porodica nije savršena. Porodica je – istina. Sa svim svojim ranama.
