Susret Miše Bojanića i Šemse Suljaković na Teferiću u Velikoj Kladuši postao je mnogo više od muzičkog nastupa. Bio je to trenutak ponovnog susreta duša, povratka iskonskim vrednostima – ljubavi prema pesmi, međusobnom poštovanju i veri da ono što nas zaista spaja nikada ne nestaje.
Na centralnom trgu grada, usred manifestacije poznate kao Kladuško ljeto održan je koncert i susret koji će se još dugo pamtiti – ponovni susret i zajednički nastup Miše Bojanića i Šemse Suljaković, dve legende narodne muzike koje su obeležile decenije jugoslovenske muzičke scene.
- Velika Kladuša ove godine postala je mesto posebne emocije i okupljanja kakvo se retko viđa. Više od 30.000 ljudi iz raznih krajeva sveta, bez obzira na poreklo, uzrast ili jezik, okupilo se kako bi prisustvovalo događaju koji je za mnoge imao neizmerno emotivno značenje.
Ovaj trenutak nije bio samo muzički spektakl, već i dirljiv susret ljudi čije su pesme bile deo života mnogih generacija. Trg Velike Kladuše tog dana postao je mesto ispunjeno emocijama, pesmom i sećanjima. Publika, sastavljena od starijih ljudi koji se sećaju zlatnih dana narodne muzike, kao i mlađih koji su odrasli uz pesme svojih roditelja, sa nestrpljenjem je dočekala trenutak kada su se Mišo i Šemsa pojavili zajedno na sceni.
- Susret je bio prvi posle čak 33 godine. Njihov prethodni zajednički nastup održan je još pre rata, u Švajcarskoj, kada su kao umetnici često nastupali za dijasporu. Te godine razdvojenosti nisu izbledele njihovu međusobnu povezanost – naprotiv, činilo se da je vreme samo pojačalo težinu tog trenutka kada su se ponovo pogledali i zagrlili pred hiljadama ljudi.
Mišo je u obraćanju publici rekao da je ovo za njega više od običnog susreta – bio je to trenutak pomirenja sa vremenom, sa životom koji ih je odveo na različite strane. Njegov glas bio je prepun emocija dok je govorio o poslednjem putu kada su se videli i o svemu što su kao umetnici, ali i ljudi, prošli u međuvremenu. U njegovim rečima bilo je nostalgije, ali i iskrene zahvalnosti.
- Sama Šemsa takođe nije skrivala emocije. Njen osmeh, ali i suze koje su se pojavile tokom njihovog razgovora na bini, pokazale su koliko je ovaj susret bio značajan. Govorili su o vremenu kada su bili na početku svojih karijera, o zajedničkim nastupima i turnejama, o tome kako su delili i scenu i životne trenutke, ali i kako su, svako na svoj način, opstali uprkos svemu što je došlo kasnije – ratu, razdvajanju, godinama tišine.
Publika je s oduševljenjem slušala njihove pesme, ali i njihove reči. Mnogi su bili ganuti iskrenošću i toplinom njihovog razgovora. Za mnoge prisutne, ovo nije bio samo koncert – bio je to susret s vlastitim uspomenama, mladosti, zavičajem i emocijama koje su bile potisnute godinama.
- Mišo je istakao da su godine i udaljenost ponekad najbolji pokazatelji istinske vrednosti odnosa među ljudima. Njegove reči: “Ponovno okupljanje donelo je neizmernu radost posle tako duge razdvojenosti”, izazvale su aplauz i tišinu punu poštovanja. Pogledi između njega i Šemse nosili su više značenja nego što bi reči mogle da iskažu.
Ovaj događaj nije bio samo omaž prošlim vremenima, već i potvrda da muzika povezuje, da prijateljstvo može preživeti decenije, a da su emocije univerzalne – bez obzira na godine, političke granice ili lične sudbine.U danima nakon događaja, brojni posetioci delili su svoje utiske, izražavajući koliko ih je taj susret dotakao. Za mnoge iz dijaspore, ovaj trenutak je bio i simbol ponovnog susreta s domovinom – kroz muziku koja je preživela sve promene, kroz lica umetnika koji su bili deo njihove prošlosti, i kroz osećaj zajedništva koji se teško može opisati.
U vremenu punom razlika i podela, ovaj događaj je pokazao da još uvek postoji nešto što nas može ujediniti – iskrena emocija, sećanje i muzika koja pripada svima
