U današnjem članku vam donosimo jednu jako zanimljivu priču o dijetu kojem se život preko noći promijenio.Naime njegova užasna priča počinje onog dana kada ga je kidnapovao 41 godinu star čovjek poznat već po tome da je i ranije zlostavljao mlađu djecu.O tome šata je preživio ovajj dječak pročitajte u nastavku ovog teksta…
- U malom kalifornijskom gradu Mersed, jednog decembarskog dana 1972. godine, nestao je sedmogodišnji Stiven Stejner, što je unelo trajni razdor u njegovu porodicu. Bio je jedno od petoro dece u porodici Delberta i Kaja Stejnera. Tog dana nije se vratio iz škole, što je pokrenulo opsežnu potragu koja na kraju nije dala rezultate. Jedini trag bio je svedok koji je video dečaka kako ulazi u beli automobil.
U stvarnosti, Stiven je bio otet od strane Keneta Parnela, muškarca sa istorijom zlostavljanja dece. Uz pomoć saučesnika Edvina Merfija, uspeo je da prevari dečaka predstavljajući se kao član humanitarne crkvene organizacije. Parnel ga je zatim odveo u udaljeni stan i ubrzo mu saopštio da su ga roditelji napustili, predstavljajući sebe kao novog staratelja. Dao mu je novo ime – Denis – i sistematski ga zlostavljao narednih sedam godina. Tokom tog vremena, stalno su se selili po raznim kalifornijskim gradovima.
- U školama, u koje je Parnel upisivao dečaka, Stiven se predstavljao kao usvojeno dete. Iako su njegovi vršnjaci primećivali njegovu zatvorenost, niko nije znao pravu istinu. Zlostavljanje, izolacija i konzumacija alkohola postali su deo njegove svakodnevice.Za porodicu Stejner, Stivenov nestanak bio je razarajući. Delbert i Kaj su se emocionalno udaljili jedno od drugog. Keri, stariji brat, osećao je veliku krivicu, jer nije pratio brata kući tog dana. Još kao mali, Keri je pokazivao znakove anksioznosti – čupao je sopstvenu kosu, skrivajući to šeširom. Njegovo psihičko stanje ostalo je zanemareno, dok je porodica pokušavala da se nosi sa gubitkom. Godine 1977, Stiven je proglašen mrtvim, što je dodatno pojačalo bol i distancu među članovima porodice.
Godine 1980, Parnel je pokušao da otme novo dete – Timi Vajta – i naterao Stivena da mu pomogne. Međutim, Stiven je, vođen osećajem pravde, odlučio da zaštiti dečaka. Jedne noći, poveo je Timija i doveo ga u policijsku stanicu. Obojica su ispričala šta se dogodilo, što je dovelo do Parnelovog hapšenja.
- Stivenov povratak izazvao je veliku pažnju javnosti. U očima medija postao je heroj, ali privatno se teško snalazio. Posle sedam godina života bez granica, nije mu bilo lako da se ponovo uklopi. Sam je govorio da se osećao kao stranac u sopstvenoj kući. Pokušavao je da nastavi život, ali je bio zbunjen, depresivan, a vršnjaci su ga često zadirkivali. Odbio je dublje psihološko lečenje i napustio školu. Kasnije se oženio i imao dvoje dece.
Istovremeno, Keri Stejner, Stivenov brat, tonuo je u mentalnu nestabilnost. Dok je Stiven pomagao drugima, Keri je, obuzet ljubomorom, usamljenošću i osećajem nepravde, postao serijski ubica. Njegove žrtve bile su četiri žene koje je brutalno ubio tokom 1999. godine u blizini Nacionalnog parka Josemiti. Uhapšen je, priznao zločine i osuđen na smrtnu kaznu.
- Paralelno s tim, Timi Vajt, dečak kog je Stiven spasao, izrastao je u zamenika šerifa i osnovao porodicu. Nažalost, preminuo je mlad, u 35. godini, od plućne embolije.Priča porodice Stejner oslikava kako trauma može različito oblikovati sudbine. Stiven, iako žrtva monstruoznog zločina, pokazao je neverovatnu hrabrost i požrtvovanost. Keri, suočen sa zanemarenim psihičkim problemima i porodičnim tenzijama, izabrao je mračan put. Kenet Parnel, otmičar, i nakon zatvora je pokušavao da počini nove zločine.
Tragedija ove porodice ostavila je trajan pečat na zajednicu. U čast Stivena podignut je spomenik, a organizacije koje pomažu nestaloj i zlostavljanoj deci i dalje funkcionišu. Iako su neki pronašli svetlo uprkos tami, drugi su postali zarobljenici sopstvenih demona. Ova priča ostaje snažan podsetnik na to koliko je važno prepoznati i lečiti psihičku bol – pre nego što preraste u tragediju.
