Vest o smrti oca Jelene Dokić brzo je obišla svet i izazvala brojne reakcije s obzirom na to koliko je njihov odnos bio složen i bolan. Jelena nekada velika zvezda teniskog sveta, nije krila da joj je upravo otac bio izvor teških životnih trauma, koje su ostavile dubok trag na njeno psihičko i emotivno zdravlje.U današnjem članku možet pročitati više o njenom životu i odnosu kakav su imali.
- Dok je beležila impresivne uspehe na terenu, u privatnom životu se suočavala s nasiljem, kontrolom i emocionalnim pritiskom. Jedan od najtežih trenutaka za Jelenu bio je kada se zaljubila u Tina Bikića, Hrvata sa kojim je želela da gradi budućnost. Njen otac nikada nije mogao da prihvati tu vezu. Jelena je otvoreno govorila da je u njegovim očima to bilo „gore nego da je s nekim teroristom“, kako je kasnije napisala u svojoj autobiografiji.
U 2005. godini, donela je ključnu odluku. Napustila je porodicu i preselila se u Zagreb da bi živela sa Tinom, verujući da će tako pronaći slobodu i ljubav. Taj korak bio je i kraj njenog kontakta sa ocem, ali je za Jelenu predstavljao i početak borbe sa ozbiljnom depresijom i nervnim slomom. Sama je priznala da su to bili dani kada je mislila da više nikada neće uzeti reket u ruke.
- Ipak, uz Tina je, kako kaže, našla snagu da se vrati. Bio je njena podrška u najmračnijim trenucima. Njihova veza je trajala 19 godina, a upravo to životno razdoblje Jelena je opisala u drugoj autobiografskoj knjizi pod nazivom „Neustrašiva“. U njoj je zahvalila Tinu što ju je, kako je rekla, “izvukao iz tame”, kad više nije verovala da postoji izlaz.
Njihova ljubav, međutim, nije izdržala test vremena. Jelena je otkrila da je kraj veze došao iznenada, bez najave, samo dva dana pre Božića, i to putem telefonskog poziva. Taj trenutak je doživela kao slobodan pad – potpuno neočekivan, šokantan i razarajući. Opisala je kako se osećala kao da joj je nestao ceo život: i osoba, i partnerstvo, i sve ono što su zajedno gradili skoro dve decenije.
U tim trenucima tuge, priznala je da je razmišljala i o najmračnijim ishodima, ali je uspela da preživi. Oporavak nije bio lak, jer je morala da nauči da živi sama – prvi put u životu. S obzirom na to da je veći deo odraslog života provela uz partnera, ta promena joj je predstavljala ogroman emotivni izazov.
- Posebno bolno bilo joj je što je u toj vezi videla i budućnost – zajedničku decu, porodicu i mir, čemu se iskreno nadala. Međutim, život je krenuo drugim putem, a Jelena je morala da pronađe snagu u sebi, da ponovo izgradi poverenje, ne samo u druge, već i u samu sebe.Iako je priznala da je u jednom trenutku krivila sebe za raskid, danas s ponosom kaže da je prošla kroz taj period sa dostojanstvom, bez gorčine i mržnje. Uprkos bolu, zadržala je dobrotu, mir i poštovanje prema svemu što su imali. Veruje da je upravo taj stav bio ključ njenog oporavka – što nije dozvolila da tuga preraste u ogorčenost.
Za Jelenin život ne postoji jednostavna linija. Od velikih sportskih uspeha, preko porodičnog nasilja, do emocionalnih lomova, njena priča je svedočanstvo o borbi, ranjivosti i otpornosti. Iako je njen otac bio izvor mnogo bola, danas ne govori iz mržnje, već iz potrebe da zacijeli rane, razume prošlost i krene dalje.
Njen primer pokazuje koliko su važne otvorene ispovesti, jer kroz njih drugi mogu pronaći utehu, ohrabrenje i snagu. Jelena nije samo bivša teniserka – ona je simbol hrabrosti žene koja je preživela emocionalni pakao, podigla se iz ruševina i nastavila da gradi svoj život, korak po korak.
