Kristin Lavern Sloter poznatija po prezimenu Falling, odrasla je u ekstremnom siromaštvu i dubokoj porodičnoj disfunkciji. Rođena kao najmlađe dete, u porodici u kojoj je otac imao 65, a majka tek 16 godina, od samog početka je bila prepuštena nesigurnim i nezdravim uslovima života.
- Od najranijih dana pokazivala je znake mentalnih poremećaja i epileptičnih napada, ali nikada nije dobila adekvatnu podršku.Njeno detinjstvo obeležili su sirotišta i domovi, pošto roditelji nisu bili u stanju da se brinu o njoj. U ranoj mladosti razvila je sociopatske sklonosti, među kojima i mučenje životinja, posebno mačaka, pravdajući to svojom željom da testira „njihovih devet života“.
Sa svega 14 godina, roditelji su je prisilili na brak sa znatno starijim muškarcem. Brak je potrajao samo šest nedelja i završio se nasilno. Nakon toga, Kristin je bila više puta hospitalizovana – čak 50 puta za dve godine – ali bez tačne dijagnoze. Patila je od halucinacija, umišljenih bolesti, videla je „crvene tačke“ i žalila se na različite telesne simptome. Sa 16 godina, proglašena je nesposobnom za rad, ali je ubrzo počela da zarađuje kao bebisiterka.
- Tu počinje niz tragičnih događaja koji su kasnije povezani u seriju ubistava dece koju je čuvala.Dana 25. februara 1980., dvogodišnja Kasidi Džonson dovedena je kod lekara u Blaunstaunu zbog simptoma encefalitisa. Tri dana kasnije je preminula, a obdukcija je pokazala da je uzrok smrti bila povreda glave izazvana tupim predmetom. Kristin, koja je tog dana čuvala devojčicu, tvrdila je da je dete palo iz krevetića. Iako je lekar sumnjao u tu verziju događaja i uputio upozorenje policiji, dokumentacija je nestala, a slučaj zatvoren.
Nedugo nakon toga, Kristin se seli u Lejklend, gde se dešavaju još dve misteriozne smrti. Najpre, četvorogodišnji Džefri Dejvis umire pod njenim nadzorom, a uzrok smrti navodi se kao retki miokarditis. Samo tri dana kasnije, dok porodica još tuguje, Kristin čuva njegovog rođaka – dvogodišnjeg Džozefa Springa, koji takođe iznenada umire. Iako se tada sve pripisivalo virusu, sumnje su postojale, ali dokaza nije bilo.
Sredinom 1981. godine, Kristin se vraća u svoj rodni grad Peri, na severu Floride. Tamo počinje da radi kao negovateljica starijih osoba, jer su roditelji iz zajednice izgubili poverenje da joj prepuste svoju decu. Ipak, uskoro dolazi do nove smrti – 77-godišnji Vilijam Svindl umire isti dan kada je Kristin počela da ga pazi.
- Nakon toga, u jesen iste godine, poginula je i osmomesečna Dženifer Danijels, ćerka Kristinine polusestre. Devojčica je ostavljena u kolima sa Kristin na nekoliko minuta – što je bilo dovoljno da dete prestane da diše. Smrt je pripisana sindromu iznenadne smrti odojčadi.Ključni trenutak dogodio se u julu 1982. godine, kada je Kristin čuvala desetonedeljnog Trevisa Kolmana. Beba je preminula tokom njenog nadzora, a obdukcija je pokazala teške unutrašnje povrede, moguće samo ako je dete bilo gušeno. Ovaj put, medicinski nalazi su jasno ukazivali na nasilje. Nakon što je policija obavila ispitivanje, Kristin je priznala krivicu.
Navela je da je ubila najmanje troje dece jer je „čula glasove koji su joj govorili da to učini“. Gušila ih je jastucima i ćebadima, često bez izraza emocija, tvrdeći da nije mogla da se odupre „naređenjima“ iz svoje glave.U decembru 1982. godine, Kristin Falling izjasnila se krivom za ubistva Kasidi Džonson, Dženifer Danijels i Trevisa Kolmana. Osuđena je na doživotni zatvor, a sporazumom sa tužilaštvom izbegla je smrtnu kaznu.Njena priča ostaje jedno od najmračnijih poglavlja američke kriminalne istorije. Pored šoka koji izaziva broj njenih žrtava, posebno uznemirava činjenica da su svi oko nje dugo zanemarivali znakove mentalne nestabilnosti, dok su nevina deca plaćala cenu tog propusta.
