U današnjem članku vam donosimo nekoliko savjeta naše poznate doktorke Ivanove koja nam savjetuje šta a pijemo tokom toplih dana i kakao da se odijevamo.Paklene vrućine koje ovih dana pogađaju Srbiju ostavljaju ozbiljne posledice po zdravlje ljudi, ali i po životnu sredinu.
- Dok se trava suši, a voće i povrće strada, ljudi i životinje traže spas u hladu, vodi i improvizovanim načinima rashlađivanja. Ipak, prema upozorenju lekara, posebno doktorice Ivane Stefanović iz beogradske Hitne pomoći, ove temperature nisu samo neprijatne – one mogu biti opasne po život, posebno za ugrožene grupe.
Prema najnovijim podacima, temperatura u pojedinim delovima Srbije, uključujući i Beograd, dostiže i 39 stepeni, a tokom prethodne noći evidentirano je više od 100 intervencija. Iako broj deluje uobičajeno, priroda poziva jasno ukazuje da se zdravstvena slika pogoršava kod hroničnih bolesnika, naročito onih sa kardiovaskularnim problemima i malignim oboljenjima. Vrućina dodatno opterećuje organizam, pogotovo kod pacijenata čije telo više ne može da se efikasno adaptira na spoljašnje uslove.
- Kardiološki bolesnici i osobe sa visokim ili niskim krvnim pritiskom moraju biti naročito oprezni. Visoke temperature dovode do širenja krvnih sudova, što dodatno opterećuje srce, a kod ljudi sa niskim pritiskom može doći do nesvestice, vrtoglavica i padova. Preporuka stručnjaka je da se izbegava izlazak napolje u najtoplijem delu dana – između 11 i 17 časova, i da se boravi u rashlađenom ili barem dobro provetrenom prostoru.
Doktorka Stefanović ističe da odeća mora biti lagana, svetla i napravljena od prirodnih materijala poput pamuka i lana. Telo mora da diše, a koža da ostane što je moguće suvlja. Deca treba da nose kape, a stariji da izbegavaju sunce i izlazak u toplom delu dana bez preke potrebe. Takođe, naglašava se značaj hidratacije – pijenje tečnosti mora biti redovno, i to ne samo vode, već i prirodnih napitaka sa šećerom, poput limunade sa medom, jer srce pod stresom zahteva brzo dostupnu energiju.
- Osobama koje imaju problema sa niskim krvnim pritiskom savetuje se da pri ruci uvek imaju nešto slano, poput štapića ili pereca, kako bi izbegle nagle padove pritiska. Kretanje treba svesti na minimum, naročito u gradskim sredinama, gde efekat tzv. „betonske toplote“ dodatno pogoršava stanje jer se asfalt i zgrade noću ne hlade dovoljno, zadržavajući toplotu.
Poseban apel upućen je na starije građane, koji često – iz navike ili želje da uštede – odbijaju da uključe klima uređaje ili ventilatore, iako žive u prostorima koji su često topliji i od spoljne temperature. Mnogi stanuju na poslednjim spratovima, pod krovom, gde temperatura može lako premašiti i 40 stepeni. Zdravstveni radnici naglašavaju da je uloga porodice i komšija nezamenjiva – potrebno je pozvati, obići i proveriti kako su stariji, da li imaju dovoljno vode, rashlađeni prostor i da li su bezbedni.
- U uslovima ekstremnih temperatura, zdrav razum i pažnja postaju najvažnije oružje. Izbegavanje fizičkog napora, boravak u hladu, lagana ishrana, česta pauza, kao i slušanje signala koje telo šalje, ključni su za siguran prolazak kroz toplotni talas. Lekari podsećaju – toplotni udar i dehidracija ne dolaze naglo, ali kada dođu, mogu imati ozbiljne posledice.
Zato je sada važnije nego ikad biti odgovoran – prema sebi i prema drugima. Ne čekajte da se situacija zakomplikuje – reagujte na vreme, rashladite prostor, hidrirajte se i pomozite onima koji su najugroženiji. Jer u ovakvim danima, briga o zdravlju nije izbor, već nužnost.
