U današnjem članku vam donosimo jednu bolnu priču djevojke koja se trebala vječat i koja je na djevojačkoj večeri saznala gorku istinu o komi koja je izdala.Šta se desilo možete pročitat u nastavku članka.
- Jedna noć promenila joj je život iz temelja, a potez njene najbolje prijateljice ostavio je rane koje nikada neće nestati. Rejčel Čepmen bila je mlada žena pred kojom je bio savršen život – uspešna, zaljubljena i na korak od venčanja. Sve dok na devojačkoj večeri jedan trenutak nepažnje nije preokrenuo njenu sudbinu.
Bila je to noć slavlja, veselja i planova za budućnost. Grupa prijateljica okupila se oko bazena, a Rejčel je stajala na ivici, kolebajući se da li da uđe u vodu. Hladnoća večeri ju je kočila, ali njena prijateljica je, u šali, odlučila da joj „pomogne“. Gurnula ju je u bazen – i Rejčel je, pri padu, udarila glavom u plitki deo. U tom trenutku sve se promenilo. Osećaj u telu nestao je od grudi nadole. Slomila je vrat.
- Prijateljice su je izvukle iz vode, a Rejčel je u bolnici provela deset dana na intenzivnoj nezi i još dva i po meseca na rehabilitaciji. Snovi o venčanju i medenom mesecu zamenjeni su bolničkim hodnicima i mukotrpnim oporavkom. Ipak, ljubav prema vereniku Krisu davala joj je snagu. Venčali su se godinu dana kasnije, a jedan dobrotvor im je pomogao da ostvare san o bajkovitoj proslavi i putovanju.
Ali euforija nije dugo trajala. Kada su svetla reflektora medija utihnula, Rejčel se suočila sa realnošću svog novog života. Shvatila je da je paraliza trajna, i taj trenutak je bio bolan. No, odlučila je da ne odustane. Zajedno sa Krisom otkrivala je nove aktivnosti i sportove. Naučila je da koristi adaptivni bicikl, okušala se u tenisu, čak i padobranstvu. Ragbi u invalidskim kolicima postao je njena najveća strast, a Kris ju je pratio kao sudija. Njihov zajednički život dobio je novi smisao.
- Njihova najveća radost stigla je kada im se rodila ćerka Kejli, zahvaljujući surogat majci – devojci sa fakulteta koja im je nesebično poklonila priliku da postanu roditelji. Iako su mnogi sumnjali u njene sposobnosti da bude majka, Rejčel je dokazala da je ljubav jača od svih prepreka. Kejli je uspavljivala u svojim invalidskim kolicima, brinula o njoj sa beskrajnom posvećenošću i učila je vrednostima empatije i saosećanja.
Nažalost, odnosi sa prijateljicama iz devojačke večeri nisu preživeli. Prijateljica koja ju je gurnula i još jedna bliska osoba udaljile su se od nje. U trenucima kada joj je najviše trebala podrška, ostala je sama. Čak su je krivile za finansijske poteškoće nastale zbog nesreće, a u jednom trenutku druga prijateljica joj je rekla da je „sama odgovorna za ono što joj se dogodilo“. To je bio kraj tih prijateljstava.
- Ipak, u zajednici žena iz ragbi tima i među osobama sa invaliditetom pronašla je nove prijatelje i snagu da nastavi dalje. Kris i ona su obnovili bračne zavete na desetogodišnjicu braka i zajedno nastavili da grade život pun ljubavi i podrške. Iako su ih često osuđivali i komentarisali da je Kris „svetac“ jer je ostao uz nju, Rejčel je uvek jasno stavljala do znanja: „Mi smo partneri. Oboje dajemo sve od sebe i naš brak je zasnovan na ljubavi i jednakosti.“
Poslednjih godina pokušavala je da proširi porodicu i doživi trudnoću, ali komplikacije su je primorale da odustane od hormona i vrati se potrazi za surogat majkom. Iako joj je to teško palo, ne gubi nadu.
Danas, 15 godina nakon nesreće, Rejčel ističe da je srećna. Njena priča je dokaz da i nakon najtežih trenutaka život može da procveta. Ona želi da svet zna da ljudi sa invaliditetom mogu biti roditelji, partneri i inspiracija – i da ljubav zaista može pobediti sve prepreke.
