Svako od nas je drugačiji i svakome u seksu prija nešto drugo. Međutim, muškarci se često nađu u dilemi jer ne znaju šta partnerka zaista želi. Ako ne skupe snagu da pitaju i istraže, intimni odnos lako može izgubiti strast i postati rutina.
- Žene su, s druge strane, obično otvorenije. One češće istražuju tijelo svog partnera, želeći da ga zadovolje na najbolji mogući način. Ali i one imaju svoje tihe želje, koje mnogi muškarci ne prepoznaju ili se ustručavaju da o njima razgovaraju.
Jedan korisnik Reddita nedavno je pokrenuo diskusiju postavljajući jednostavno pitanje:
„Uzbuđuje li vas kad muškarci stenju tokom seksa? Mene umeju da uzbude ženski uzdasi, ali volite li i vi devojke kada smo i mi glasni u krevetu?“
- Odgovori su stigli munjevitom brzinom. Više od 250 žena je otvoreno podijelilo mišljenje, a većina ih je poručila isto – žene obožavaju kada muškarci ne zadržavaju svoje uzdahe. Njihovi odgovori pokazali su da ih muški glasni znaci zadovoljstva dodatno uzbuđuju i pomažu im da se opuste i prepuste trenutku.
„Da, to me potpuno raspali! To znači da je i njemu lepo i da se ne stidi da to pokaže,“ napisala je jedna od učesnica diskusije. Slične poruke stizale su jedna za drugom i dale su podstrek mnogim muškarcima koji su se do sada suzdržavali iz straha da ne „pokvare atmosferu“.
- Naime, mnogi muškarci veruju da uzdisanje ili stenjanje nije primereno i da bi time mogli da odbiju partnerku. Međutim, istina je sasvim drugačija – upravo ta iskrenost i prepuštanje strasti ženama signaliziraju emotivnu i fizičku povezanost.
„Posle ovih odgovora žena, muškarci, opustite se,“ poručuju forumašice. „Prepustite se strasti i ne ustručavajte se da budete glasni. To može zapaliti iskru koja će oboma doneti još intenzivnije uživanje.“
BONUS TEKST
„Radim kao vozač kamiona. Godinama. Po Evropi, danima i nedeljama odsutan. Kuća mi je više postala usputna stanica nego dom.“ Ovako svoju ispovest započinje muškarac koji je doživeo izdaju od najbližih, ali i trenutak koji ga je, kako kaže, spasio da ne uništi život.
- Navikao je na tišinu na telefonu i život sa spakovanom torbom. Nikad nije znao kad će se vratiti, a tog leta, posao mu je neplanirano završen ranije. „Pomislio sam: obradovaću ih – ženu, ćerkicu. Možda zapalimo na kupanje, da nadoknadimo vreme.“
Kasno uveče stigao je pred kuću. Prikrao se tiho, želeći da ih iznenadi. Ali prizor koji je ugledao kroz kuhinjski prozor ostaće mu urezan za ceo život. „Moj kum – moj rođeni kum – sedi za stolom u gaćama. A moja žena, u providnoj spavaćici, donosi mu večeru i igra oko njega kao da mu je supruga.“
- „Treslo mi se celo telo. Srce je tuklo kao da hoće da eksplodira. U tom trenutku razmišljao sam samo o jednoj stvari – da ih oboje pošaljem tamo gde ni sunce ne izlazi.“
Ali onda… pojavila se ona. Njegova ćerkica. Mali anđeo sa raščupanom kosom i plišanim medom u ruci. „Tatice, stigao si,“ rekla je, spuštajući se niz stepenice. Sve se zaustavilo. „Pogledao sam je i znao – ona me spasila. Ne samo robije, nego života u zatvoru sopstvene mržnje.“
Uzeo je ćerku u naručje i izašao iz kuće. Te iste noći otišao je kod svojih roditelja i doneo odluku: „Podnosim papire za razvod. Nema više laži. Nema više ‘kuma’.“
- Razvod je prošao brzo. Dokazi su postojali, priznanja takođe. Ali onda je usledio novi šok – sud je dete dodelio majci. „Ženi koja je lagala, igrala dvostruku igru i služila drugog čoveka dok mene nije bilo,“ kaže slomljeno.
Viđa svoju devojčicu samo kada mu dozvole. Svaki put ga pita: „Tata, kad ćeš opet da dođeš da me nosiš kao onog dana?“ A on samo grli i ćuti. U sebi ponavlja: „Dušo, tada si spasila tatu. Samo da znaš.“
Njegova priča postavlja teško pitanje – da li pravda vidi dalje od papira? Zar godine poštenog rada i borbe ne znače ništa naspram hladnih pravila koja ne mare za emocije?
