Priča o ikoni Presvete Bogorodice Trojeručice, čije čudesno dejstvo vekovima budi nadu i molitvu u srcima pravoslavnih vernika, počinje u trenutku velike patnje, ali se završava čudom koje se i danas slavi s dubokim poštovanjem.
- Sveti Jovan Damaskin, veliki teolog i borac protiv ikonoborstva, bio je nepravedno optužen i surovo kažnjen – ruka mu je odsečena po naređenju damaskog kalifa. Iako ljudski izgledi za isceljenje nisu postojali, Sveti Jovan se sa poverenjem obratio Presvetoj Bogorodici, molitveno klečeći pred njenom ikonom.
U noći ispunjenoj bolom i nadom, dogodilo se ono što su kasnije generacije opisivale kao božansku intervenciju – ruka mu je čudesno zarasla, kao da nikada nije bila povređena. U znak zahvalnosti, Jovan je dao da se ikoni doda treća ruka – od srebra – i od tada se ona naziva Trojeručica. Ovaj čin nije bio samo izraz lične zahvalnosti, već i simbol vere u moć Bogorodičine pomoći. Ikona je ostala uz njega do kraja života, a on se povukao u manastir lavre Svetog Save Osvećenog i postao monah.
- Ovaj događaj nije ostao zatvoren u okvirima jednog manastira ili vremena. Prema pisanju portala Stil Kurir, ikona je nastavila svoje čudesno putovanje kroz vekove. Pre smrti, Sveti Jovan je poverio monasima da Trojeručicu predaju carskom sinu koji će, prema proročanstvu Svetog Save Osvećenog, jednog dana posetiti manastir. I upravo se to desilo – pet vekova kasnije, ikona je stigla do Svetog Save, srpskog arhiepiskopa, zajedno sa još jednom svetinjom, ikonom Mlekopitateljnice, i štapom Svetog Save Osvećenog. Time je svetlost ove ikone postala deo duhovnog nasleđa srpskog naroda.
Trojeručica je kasnije postala čuvana svetinja u dinastiji Nemanjića, prenoseći se iz dvora cara Dušana u Studenicu, a zatim, u vreme turske okupacije, doživela još jedno čudo. Kako bi je sačuvali od skrnavljenja, monasi su je vezali za magarca i pustili da ide – gde Bog odredi. Magare je putovalo kroz celu Srbiju i Makedoniju, da bi se zaustavilo ispred Hilandara, na Svetoj gori. Od tada, ova ikona se čuva u Hilandaru, gde se svake godine održava svečana liturgija u njenu čast, a vernici iz svih krajeva sveta hodočaste ne bi li dotakli njen blagoslov.
- Sama molitva izgovarana pred ovom ikonom odiše dubokim prizivanjem pomoći i milosti. Vernici je upućuju Presvetoj Bogorodici u trenucima bolesti, tuge, ali i kao molitvu za spasenje duše. Pominje se čudo isceljenja Svetog Jovana Damaskina, uz molbu da se ista milost ukaže i svima koji se iskreno mole. Posebno je potresan deo molitve koji govori o nemoći i opkoljenosti čoveka od strane neprijatelja, u kojem se otkriva ljudska potreba za nebeskom zaštitom.
Prema hronici objavljenoj na bbc.com, štovanje ikona u Pravoslavlju ima višestruko značenje: one nisu samo simboli, već i “prozor u večnost”, kako to navodi teolog Kallistos Ware. U tekstu se dalje objašnjava: “Vernici veruju da se kroz ikone ne molimo predmetu, već Onome koga ona predstavlja, i da se čuda dešavaju ne zbog samog materijala, već zbog božanske prisutnosti koja je ikonom prizvana.” Izvor: BBC Religion – Icons in Orthodox Christianity
- Ikona Trojeručica tokom vekova nije samo svedočila čudima, već je učestvovala u njima. Pomagala je monasima u trenucima opasnosti, čuvala narod u vremenima nevolja, i bila simbol jedinstva i neuništive vere. U Hramu Svetog Save u Beogradu danas se nalazi njena verna kopija – jedna od najpoštovanijih među vernicima, koji je doživljavaju kao direktnu vezu sa čudesnim delom Bogorodice.
Praznik Presvete Bogorodice Trojeručice, koji se obeležava 25. jula, crveno je slovo u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, dan kada se moli za zdravlje, duhovno isceljenje i mir. Za mnoge, to je dan nade – podsećanje da ne postoji rana koju ne može zalečiti milost, niti život koji se ne može podići molitvom. Izvori koji prenose priču o Trojeručici ne donose samo istorijski pregled, već čuvaju i svetinju jednog osećanja – da su vera i čudo često isprepleteni više nego što to razum može dokučiti.
