Abigja Ananda, mladi indijski astrolog koji je pre nekoliko godina stekao globalnu slavu zbog tačne prognoze pandemije, ponovo uznemirava javnost svojim najnovijim predviđanjima.
- Ovoga puta, upozorenje je još ozbiljnije – u narednih 15 godina svet se suočava sa velikim zaokretima koji bi mogli promeniti ne samo ekonomiju i politiku, već i sam način opstanka.U svojoj detaljnoj astrološkoj analizi, Ananda predviđa ozbiljnu globalnu krizu hrane koja će početi da se manifestuje već od 2029. godine. Iako će se promene dešavati postepeno, vrhunac nestašice, prema njegovim rečima, dolazi oko 2039. i 2040. kada će osnovne namirnice postati luksuz za mnoge. Uzroci su, kako navodi, višestruki – od klimatskih promena, zagađenja i iscrpljivanja zemljišta, pa sve do ratova, blokada i urušavanja globalnih lanaca snabdevanja.
„Hrana će biti nova valuta,“ upozorava Ananda. Pirinač, pšenica, mleko i povrće više neće biti svakodnevna potreba koja se podrazumeva, već privilegija dostupna samo onima koji su se pripremili na vreme. Pritom, on ne dramatizuje već nudi konkretne smernice za izlaz – ne kroz politiku, već kroz povratak prirodi i ličnoj odgovornosti.
U emisiji “Zeleni signal” na Radio Beogradu, stručnjaci za održivu poljoprivredu već godinama apeluju da je lokalna proizvodnja ključ dugoročne stabilnosti, naročito u ruralnim sredinama Srbije. Njihovi podaci pokazuju da je domaća zemlja još uvek pogodna za obnovu organskih kultura, a povratak starim sortama i semenskom nasleđu mogao bi postati odlučujući faktor u nadolazećoj eri.
- Ananda savetuje da svaki čovek, bez obzira na to gde živi, počne sa malim koracima: sadnjom hrane čak i na balkonima, očuvanjem starih sorti semena i učenjem osnovnih veština samoodrživosti. U njegovoj viziji, samo zajednice koje uspeju da se oslobode zavisnosti od velikih trgovinskih sistema imaće šansu da opstanu bez posledica.
Zanimljivo je da se slična filozofija već godinama razvija i kod nas, kroz pokrete urbanog baštovanstva. Kako prenosi magazin “Eko zona”, u Beogradu, Novom Sadu i Nišu sve više mladih odlučuje se da sadi začinsko bilje, paradajz i salatu u saksijama, pod motom: “Mala proizvodnja – veliki mir.” Jedan od pokretača ovog trenda, sociolog Jovan Ilić, navodi da je urbana poljoprivreda zapravo početak promene svesti, ne samo o hrani, već i o ličnom integritetu.
Anandina poruka nije beznadežna. Naprotiv, on veruje da čovečanstvo ima šansu – ali samo ako prepozna signal na vreme. Prema njegovim rečima, “neće preživeti oni najjači, već oni najspremniji da se povežu s prirodom i žive u skladu s njom.” On poziva ljude da se udalje od potrošačke logike, da ponovo otkriju zadovoljstvo u jednostavnosti i nauče da cene ono što im zemlja daje – ali bez hemije, bez GMO, bez pohlepe.
- U analizi objavljenoj u “Politikinom Zabavniku”, istoričar nauke Dušan Tomić podseća da su se najveće civilizacije rušile kada su zanemarile prirodne cikluse i ekološke granice. On ističe da Anandin astrološki okvir može biti i simboličan, ali da je suština poruke duboko racionalna: ono što ne negujemo – gubimo.
Na kraju, ostaje pitanje – koliko nas je spremno da posluša ovaj glas iz Indije? Možda se ne radi o proročanstvu u tradicionalnom smislu, već o upozorenju koje dolazi u pravo vreme. Jer budućnost neće birati ko je bogat, obrazovan ili moćan. Birat će one koji znaju kako da posade seme, kako da prepoznaju kišu kao dar, a tlo kao temelj opstanka.
