Letovanja u Sutomoru godinama su bila oaza za jednu majku i njenu ćerku – ritual bez izuzetka koji je predstavljao odmor od svakodnevnog života. Svake godine, istih dana, iste kofere su pakovale, ista soba ih je čekala, a domaćin ih je dočekivao s istim širokim osmehom.
- Taj čovek, Slaviša, godinama je bio oličenje poverenja. Njegova prisutnost bila je utešna konstanta, poput svetionika koji usmerava, ali ne ugrožava. Delovao je kao simbol sigurnosti i predvidivosti u svetu koji se stalno menja.
Verica, žena čija je priča duboko potresla domaću javnost nakon što je podeljena u intervjuu za portal Stil Kurir, doživela je upravo ono što većina ljudi odbija i da zamisli – izdaju koja dolazi od nekog ko se smatra gotovo članom porodice. Njena priča nije senzacionalistička ispovest, već surova realnost o tome koliko tanka može biti linija između gostoprimstva i zla. Ta granica, te večeri u avgustu, pukla je uz jeziv zvuk šapata koji je trebalo da izrazi „pažnju“.
- Do tada, sve je bilo kao i svake godine. Plaža, duge šetnje, letnji mirisi, večernji sladoledi – sve je pratilo ustaljeni ritam. Slaviša je bio tu, diskretno prisutan, raspitivao se o poslu, nosio kofere, ponekad doneo jutarnju kafu. Čak ju je, sa šalom u glasu, zvao “kao rodbinu”. Ništa nije nagoveštavalo da će ta rutina biti narušena. Ali jedna noć promenila je sve. Kasno uveče, kada su se misli već gubile u polusnu, pokucano je na vrata. Verica, misleći da je ćerka ili neki zalutali turista, otvorila je – i ostala ukopana.
Slaviša je stajao potpuno nag, bez srama i bez osećaja da je prekoračio granicu. Pokušao je da bude šarmantan, da njene godine usamljenosti pretvori u opravdanje svog postupka. Ali ono što je uradio nije imalo nikakvo opravdanje. Verica mu je zalupila vrata i zaključala ih kao da pokušava da zatvori nešto mnogo dublje od obične brave. U tom trenutku, svet kakav je poznavala – letovanja, poverenje, rutina – urušio se u trenu.
Ujutru, glumio je kao da se ništa nije dogodilo. Doneo je kafu, osmehnuo se, pitao da li je slučajno probudio. Taj pokušaj normalizacije bio je dodatni šok. Kao da je hteo da izbriše noć, ali ostavi posledice. Verica nije znala šta da radi – prijaviti, ostati, otići odmah? Osim što je bila šokirana, osetila je i duboku, gotovo iracionalnu sramotu. Kao da je ona odgovorna što je neko pokucao nag na njena vrata.
- Slučajevi seksualnog uznemiravanja često ostaju nevidljivi, upravo zbog ovakvih osećanja kod žrtava. Prema Autonomnom ženskom centru, više od 70% žena u Srbiji nikada ne prijavi uznemiravanje zbog stida, straha od posledica ili osećaja da im niko neće verovati. Ovaj obrazac ćutanja kreira prostor za ponavljanje – za nove Slaviše, nove Verice, i iste noći koje se završavaju drhtavim zaključavanjima vrata.
Ćerka je spavala u susednoj sobi i, iako nije znala šta se desilo, osetila je nemir. Verica je lagala da bi je zaštitila, jer ni sama nije znala kako da preživi ono što se dogodilo. Noć su preživele bez sna, a ujutru su tiho napustile smeštaj, ne pozdravljajući se. Godinama je ćutala, a onda, kada je čula za sličan slučaj druge žene iz Srbije, odlučila je da ispriča svoju priču. Ne da bi osvetila sebe, već da bi upozorila druge.
BIRN Srbija je u više navrata pisao o sistemskoj tišini kada su u pitanju ovakva iskustva žena – posebno kada se dešavaju u kontekstu koji se ne doživljava kao „opasan“ – poput privatnog smeštaja, bolnice, škole ili crkve. Izveštaji pokazuju da su žene koje dožive uznemiravanje od poznatih lica u mnogo većoj meri sklonije ćutanju, upravo zbog osećaja izdaje i neverice.
- Letovanja u Sutomoru više nikada neće biti ista za Vericu. More nije izgubilo boju, ali je izgubilo sigurnost. Njene godine dolazaka, osmesi, razgovori, sve je sada zatrovano jednom slikom koja se ne briše. Njena ćutnja trajala je godinama, a kada je odlučila da progovori, uradila je to za sve žene koje nisu imale snage da to učine. Njena priča je glas protiv ćutanja koje hrani nasilje.
Podsećanje na ovu priču može biti korisno i u kontekstu sve veće potrebe za pravnim i bezbednosnim okvirima kada je u pitanju privatni turistički smeštaj. Pravni portal “Paragraf” ističe da zakoni o zaštiti gostiju još uvek ne predviđaju dovoljno jasan okvir za reagovanje u slučajevima seksualnog uznemiravanja od strane domaćina, što ostavlja žrtve u praznom prostoru između neprijatnosti i krivičnog gonjenja.
- Verica danas više ne putuje na stara mesta. Naučila je, na teži način, da osmeh nije uvek znak dobrote. Njena ćerka je odrasla, a letovanja su postala privatne bitke sa sećanjem. Ona više ne traži utočišta – naučila je da prvo zaštiti sebe. I sada govori javno, ne da bi izazvala sažaljenje, već da bi poslala poruku: „Ne verujte slepo. I ne ćutite.“ Jer nekada je jedini način da se neko zlo zaustavi – da se o njemu konačno progovori.
