Na današnji dan, 2. avgusta, pravoslavni vernici širom Srbije s poštovanjem i strahopoštovanjem obeležavaju Ilindan – praznik posvećen Svetom Iliji Gromovniku, jednom od najmoćnijih i najpoštovanijih proroka u hrišćanstvu.
- Njegov lik, obavijen ognjem i simbolima sile, izaziva duboko poštovanje, ali i oprez kod mnogih koji veruju da se greške na njegov dan mogu skupo platiti.Rođen u 9. veku pre Hrista, u mestu Tesvit u Izraelu, Ilija Tesvićanin, kako ga naziva predanje, od ranih godina bio je predodređen za poseban put. Njegov otac Savah, prema legendi, imao je viziju u kojoj anđeli ognjem povijaju novorođenče i daju mu plamen da jede. Ova simbolika ne samo da je najavila njegovu proročku sudbinu, već je i oblikovala način na koji će ga narod vekovima doživljavati – kao vatrenog čuvara zakona Božjeg, bez kompromisa prema grehu.
U srpskom narodu, koji je pre prihvatanja hrišćanstva poštovao staroslovenskog boga groma Peruna, došlo je do preplitanja paganskog i hrišćanskog verovanja, pa su osobine božanstva prenete na lik Svetog Ilije. On je danas u narodu poznat kao onaj koji gromovima i munjama kažnjava nepravdu, ognjem prepoznaje greh i ne prašta lako. Zbog toga se na Ilindan ne radi u polju, niti u kući – jer se veruje da će svaka nepoštovana zabrana izazvati njegov gnev i doneti nesreću.
Kako navodi portal Politika.rs, ovo verovanje i danas živi u mnogim krajevima Srbije, gde se stariji pridržavaju običaja, upozoravajući mlađe da na Ilindan treba ostaviti posao i posvetiti se tišini, molitvi i porodičnom okupljanju. Upravo tada, veruje se, Sveti Ilija obilazi nebo na plamenim kočijama, a grmljavina koju čujemo nije ništa drugo do tutanj njegovih konja. Kada sevne, narod kaže da „Ilija gađa đavole“, pa se ne treba krstiti – jer se zli duh može sakriti pod krst, koji grom ne pogađa.
- U narodnom predanju, Sveti Ilija je brat Ognjene Marije i Blage Marije, sa kojima čini ognjenu trijadu zaštitnika. S obzirom na njegovu vatrenu prirodu, postoji uverenje da je on i danas živ, pa se na njegovu slavu ne kuva žito, što je inače običaj za svetitelje koji su upokojeni. U ikonografiji je prikazan u plamenim kolima, kako uzlazi na nebo, a često se prikazuje i scena u kojoj se skriva u pećini dok mu gavran nosi hranu – znak Božje milosti i podrške u trenucima progona i usamljenosti.
Zanimljivo je da se na Ilindan jede med – ne samo iz uživanja, već i iz duboko ukorenjenog verovanja da med ima posebnu lekovitost baš tog dana. Kako piše portal Zdravlje iz Prirode, pčelari na ovaj dan često vade prvi med iz košnica, jer se veruje da je upravo „Ilindanski med“ najbolji za imunitet i zaštitu od bolesti. Stari običaj kaže da deci treba namazati obraze medom kako bi cele godine bila zdrava, nasmejana i vesela.
- Uprkos svojoj strogosti, Sveti Ilija u duši naroda nije demonizovan – on je pravedan, vatren, ali nikada zlonameran. Njegova misija nije uništenje, već podsećanje – da postoji red, pravda i Božji zakon koji se ne može zanemariti. Zato se njegov praznik poštuje čak i među onima koji nisu religiozni – iz poštovanja prema tradiciji i snazi simbola koji prenosi.
Sveti Ilija je i ime koje se rado daje muškoj deci. Nositi njegovo ime znači nositi karakter snage, pravednosti i neustrašivosti. Mnogi roditelji ga biraju kao krstenu slavu, upravo zbog vere da će svetac svojim gromovima odagnati zlo i zaštititi dom. Ovaj praznik nije samo verski – on je duboko emocionalan trenutak povezivanja s korenima, s predanjem i sa precima koji su generacijama prenosili poštovanje prema svetitelju.
- I dok se u pozadini čuju tutnjevi letnje oluje, Srbi se sećaju – ne samo sveca, već čuvara, zaštitnika, neumoljivog proroka koji, prema predanju, jednog dana treba da se vrati i zaustavi Antihrista. Do tada, Sveti Ilija Gromovnik ostaje visoko na nebu, u kolima od vatre, spreman da brani pravdu i podseti nas da svetinje – makar i one nevidljive – zaslužuju tišinu i poštovanje.
