Ako ste u predvečerje čuli tiho šuštanje lišća i primetili kako se neki cvet pomera bez trunke vetra – moguće je da niste sami u svojoj bašti. U njenim senovitim kutovima možda se već ugnijezdio jedan tihi, bodljikavi posetilac. Jež! I ako je tako – imate sreće.
- Prisustvo ježa u bašti ne samo da unosi posebnu čar, već šalje i snažnu poruku: vaš vrt je zdrav, bezbedan i u skladu s prirodom. Ova životinjica bira svoja staništa pažljivo – naseljava se samo tamo gde ne preti opasnost od štetnih hemikalija, gde ima dovoljno zaklona i hrane, i gde se može slobodno kretati. Ako je izabrao baš vašu baštu, to znači da ste, svesno ili ne, stvorili mali ekološki raj.
Mnogi ježa pamte kao simpatičnog junaka iz detinjstva, ali on je daleko više od bajkovite figure. U stvarnom životu, jež je neprocenjiv saveznik baštovana. Njegov noćni apetit usmeren je na najproblematičnije stanovnike vrta – one koji uništavaju biljke i narušavaju balans: puževe, gusenice, stonoge, larve, pa čak i manje glodare.
Dok vi spavate, on tiho patrolira i čisti prostor od nepoželjnih gostiju. Time pomaže ne samo biljkama da rastu nesmetano, već i vama – štedi vas upotrebe pesticida i dodatnih intervencija. Jež je prirodna zaštita vašeg vrta, i to potpuno besplatna.
- Ako želite da zadrži svoj novi dom, postoji nekoliko jednostavnih načina da mu olakšate boravak. Na primer, gomilica suvog lišća ili stari drveni sanduk može postati savršeno sklonište. Izbegavajte ostavljanje baštenskog alata napolju, naročito noću, kada su ježevi najaktivniji. I ne, nemojte mu davati mleko i hleb – iako to mnogi rade iz neznanja, takva ishrana može ozbiljno ugroziti njegovo zdravlje.
Pružite mu sve što mu je zaista potrebno – svežu vodu, prolaze kroz baštu, mir. I što je najvažnije – ostavite deo prirode netaknutim. Jer upravo u tim neuređenim, tišim zakucima, ježevi pronalaze sigurnost.
Ekološki aktivista i biolog Dragan Petrović u razgovoru za Radio Beograd 2 naglašava: „Bašte u kojima jež dolazi nisu samo vrtovi – one postaju ekosistemi u malom. Tamo gde jež opstaje, znači da je priroda još uvek živa“ (Izvor: Radio Beograd 2, emisija „Eko zona“, jun 2025.).
- Na njegovom meniju nalaze se svi oni sitni, često neugledni ali destruktivni organizmi koji noću prave štetu: puževi golaći, cvrčci, gusenice, larve, pa čak i pauci ili žabe. Ako imate problema sa cvetovima koje uporno nagriza nešto nevidljivo, možda je baš jež ono što vam je falilo da bi priroda sama uspostavila red.
Pre nego što krenete s košenjem trave ili obrezivanjem grmlja, uvijek proverite da se neki mali član porodice nije sakrio među lišćem. Ježevi se često sklupčaju kada se uplaše, a mogu biti nevidljivi u svom prirodnom kamuflažnom skloništu.
Zanimljivo je da mnogi vlasnici bašti u ruralnim delovima Srbije već vekovima smatraju dolazak ježa dobrim znakom. Prema narodnim verovanjima iz Vojvodine, jež koji se naseli u dvorištu simbolizuje stabilnost i prirodni balans, a neki domaćini su mu čak ostavljali vodu i kutak za zaklon verujući da će im „čuvati baštu i sreću u kući“ (Izvor: Etnografski muzej u Beogradu, arhiva 2022.).
- U vremenu kada se priroda sve češće potiskuje betonom i asfaltom, svaki kontakt sa divljinom treba doživeti kao dar. Jež nije samo biće sa bodljama – on je tihi čuvar vrtova, skromni radnik koji noću, dok svi spavaju, održava ravnotežu.
Zato, ako jednog dana primetite da vam ruže šuškaju bez razloga, da se hortenzija njiše u tišini, ne pomerajte se naglo. Možda baš tada, među cvetovima koje negujete s ljubavlju, jedan mali jež kruži tiho, obavlja svoj posao i čini vaš vrt boljim mestom – za biljke, za vas, i za prirodu.
