Iako mnogi ljudi smatraju da mala pukotina na šolji, čaši ili tanjiru ne predstavlja ništa strašno, narodna verovanja govore sasvim suprotno. Okrnjeno posuđe se u tradiciji oduvek posmatralo kao simbol nesloge, siromaštva i narušene harmonije u domu.
- Baš kao što se u nekim kulturama veruje da ogledalo ne sme biti razbijeno jer donosi nesreću, tako se i u našim krajevima naglašavalo da posuđe, kao deo svakodnevnog života, mora biti celo i uredno.
Stari običaji ukazuju na to da posuđe nije samo praktičan predmet, već i ogledalo porodičnog blagostanja. Smatralo se da se iz posuda ne samo jede i pije, već se kroz njih prenosi i energija doma. Ukoliko je posuda napukla ili okrnjena, verovalo se da ona ne može da „zadrži“ dobru energiju, već da je propušta napolje, ostavljajući ukućane bez zaštite i sreće. Zbog toga su mnogi naši preci ozbiljno shvatali stanje u kojem se nalazi svaka šolja ili činija na trpezi.
Okrnjeno posuđe često je povezivano s finansijskim problemima. Smatralo se da upravo ono priziva siromaštvo i da porodicu može gurnuti u period oskudice. Nije se radilo o samom materijalnom nedostatku, već o simbolici: ako domaćin ne vodi računa o tome da posuđe bude čisto i celo, to znači da ne može dovoljno pažnje posvetiti ni drugim važnim stvarima u životu. Takva nehajnost, prema narodnom shvatanju, privlačila je svađe, nerazumevanje i gubitke.
Posebno zanimljivo tumačenje postojalo je u vezi s ljubavnim i porodičnim odnosima. U pojedinim krajevima Srbije smatralo se da ukoliko bračni par koristi okrnjene šolje, to može dovesti do zahlađenja odnosa i nesuglasica među partnerima. Kod mladih, koji još nisu stupili u brak, jedenje ili pijenje iz napukle posude značilo je prepreke na putu ka ljubavnoj sreći. Takvi znakovi nisu se tumačili olako – ljudi su ih shvatali kao upozorenje da se mora više paziti na međuljudske odnose.
Postoji i dublja simbolika. Posuda koja se okrnila ili napukla deluje kao da je izgubila svoju celovitost. Upravo ta pukotina predstavljala je sliku pukotina u odnosima – bilo da se radi o porodici, braku ili zajednici. Uverenje je bilo da, baš kao što posuda više nikada ne može biti kao pre, ni odnosi ne mogu ostati isti ako se zanemari briga i pažnja.
Zbog svega toga, narod je uvek savetovao da se okrnjeno posuđe ne popravlja niti čuva. Umesto toga, trebalo ga je izneti iz kuće i zameniti novim, celim i urednim komadima. Ovaj čin se posmatrao kao mali ritual oslobađanja od loše energije i poziv na novi početak. Upravo zato su domaćice vodile računa da na stolu uvek stoji posuđe koje je čisto, čitavo i lepo, jer je to bio znak mira i blagostanja u porodici.
Bacanje okrnjenog posuđa imalo je i simboličnu snagu. Ljudi su verovali da se na taj način uklanja i ono negativno što je moglo da se zadrži u domu – bilo da je reč o lošoj sreći, o nerazumevanju među ukućanima ili o finansijskim problemima. Zanimljivo je da se ovakvi običaji poklapaju sa praksama u drugim kulturama, gde se takođe smatra da predmeti koji se svakodnevno koriste imaju moć da zadržavaju ili oslobađaju energiju.
Naravno, u današnje vreme mnogi na ovakva verovanja gledaju s osmehom, smatrajući ih ostacima prošlosti. Ipak, i savremeni psiholozi primećuju da u njima ima i praktične mudrosti. Kada u kući koristimo oštećene predmete, oni nas nesvesno podsećaju na manjak, gubitak ili nesavršenost, što može uticati na naše raspoloženje. Nasuprot tome, kada se okružimo lepim i celim stvarima, osećamo veću stabilnost i zadovoljstvo.
Dakle, iako okrnjeno posuđe ne može realno izazvati nesreću, njegova simbolika može snažno delovati na ljudsku psihu. Upravo zato mnogi i danas biraju da ga se oslobode, smatrajući da je bolje napraviti mesta za nove i čiste predmete nego čuvati one koji nas podsećaju na loše stvari.
U krajnjoj liniji, sve se svodi na poruku koju ovakvi običaji šalju: treba paziti na ono što nas okružuje, jer ono oblikuje naš svakodnevni život. Baš kao što kuća ne može biti mirna ako je ispunjena stvarima koje podsećaju na pukotine i nesavršenstva, tako ni porodica ne može biti skladna ako se zanemaruju mali detalji.
Okrnjena šolja možda na prvi pogled deluje bezazleno, ali u narodnoj tradiciji ona je znak da u životu nešto treba promeniti – bilo u odnosima, bilo u načinu razmišljanja.
