Za mnoge baštovane, jesen nije samo kraj sezone, već i početak novog ciklusa. Upravo tada dolazi vreme kada se bijeli luk može saditi tokom zime, i to od kraja septembra pa sve do kraja oktobra.
- Mnogi misle da je zima period mirovanja, ali iskusni vrtlari znaju da je baš tada pravi trenutak da zemlji daruju novu snagu i osiguraju bogat urod za naredno proljeće. Ključ uspjeha je posaditi luk pre nego što se zemlja počne smrzavati, jer mu je potrebno otprilike nedelju dana da razvije čvrst i zdrav koren.
Oni koji su iskušali ovu tehniku tvrde da se rezultati najbolje vide već sledeće sezone – glave bijelog luka budu veće, a listovi ravni i snažni. Nema potrebe za žurbom, ali važno je pratiti ritam prirode. Sjetva barem tjedan dana pre prvog mraza osigurava da biljka preživi zimu bez većih problema.
- Jedna od metoda koja se pokazala kao najpraktičnija među domaćim baštovanima je tzv. „lijena metoda“ sadnje uz pomoć novina. Postupak je jednostavan: stare novine se preklapaju do debljine od četiri stranice, potom se nakvase u vodi i rasporede preko cijele gredice. Vlažan papir čvrsto prijanja uz zemlju, ne raznosi ga vjetar i stvara sloj koji štiti i od mraza i od korova. Kako piše portal Agroklub Srbija, upravo ovakve metode „malčiranja“ sa organskim materijalom postaju sve popularnije jer ne samo da štite biljku, već i poboljšavaju strukturu tla dok ga gliste polako razgrađuju (Agroklub, 2021).
Za one koji žele još veću zaštitu, preko papira se može posuti sloj komposta, a u zemlju se češnjevi bijelog luka sade na dubinu od oko 10 cm. Neki se odlučuju i za alternativne materijale poput starih tapeta ili papira za molerske radove. Uz to, dobro je znati da češnjak uspijeva i pod slojem slame ili pokošene trave, što dodatno čuva tlo tokom zime.
Posebno su dragocena iskustva čitalaca. Tako je gospođa Ana podelila svoj trik: ona preko posađenog luka stavlja lišće kruške ili javora. Lišće se tokom zime raspada, hraneći zemlju i štiteći je od korova. Dodala je i da orahovo lišće može poslužiti kao odličan pokrov, a povrh svega često doda i tanak sloj piljevine, koji dodatno štiti gredicu. Upravo ovakvi saveti potvrđuju staru izreku da se znanje o bašti prenosi „s kolena na koleno“.
Kako prenosi list Politika, tradicionalna baštenska praksa u Srbiji od davnina se oslanjala na prirodne materijale – slamu, lišće, pa čak i pepelom prekrivene gredice. To su metode koje ne samo da štede resurse već i čuvaju zdravlje tla (Politika, 2019).
Rezultat ovakve pažljive pripreme je vidljiv u proljeće: glave bijelog luka budu velike, kompaktne i pune ukusa. Listovi rastu ravno, a zemlja ispod ostaje rastresita i bogata. Upravo ta jednostavnost i prirodan pristup čine ovu metodu omiljenom među baštovanima.
- Ali domaća bašta nikada nije bila samo priča o povrću. Uz recepte i savete, uvek su se prenosile i životne priče. Tako je i u ovom slučaju, gde se uz priču o češnjaku nadovezuje potresna ispovest pjevačice Mirjane Mime Bažalac. Njena životna priča pokazuje koliko je važno, pored brige o zemlji, brinuti i o sebi.
Mima je već sa 16 godina ušla u brak, verujući da će pobeći od teških okolnosti u kojima je odrasla. Međutim, suočila se s još većim iskušenjima – psihičkim i fizičkim nasiljem koje je trajalo godinama. Tokom sedam godina rodila je dve kćeri, ali gotovo sve vreme živela u strahu. Kako je kasnije ispričala, čak je i odlazak kod majke na kafu morao biti odobren, a odgovor je uvek bio „ne“. Tek nakon godina patnje, uspela je da pobegne iz tog začaranog kruga.
Njene reči odzvanjaju snagom: „Sada postojim iz prkosa. Danas živim za sebe i svoju decu.“ Kako prenosi portal Kurir.rs, Mima je s vremenom pronašla snagu da progovori o nasilju, verujući da će njeno iskustvo pomoći drugim ženama koje prolaze kroz isto (Kurir, 2020).
- Upravo spoj ovakvih priča – onih iz bašte i onih iz života – podseća da se i biljke i ljudi bore za svetlost i prostor. Dok bijeli luk u zemlji gradi koren i čeka proljeće, čovek se bori sa sopstvenim olujama, tražeći put ka slobodi.
Zato, kada sledeći put budete stavljali češnjeve u zemlju i prekrivali ih slojem novina, lišća ili slame, setite se da je svaki taj mali čin ulaganje u budućnost. Kao što priroda nagradi strpljenje bogatim urodom, tako i život ume da nagradi hrabrost – bilo da se radi o baštovanu koji veruje u sledeću sezonu ili o ženi koja je pronašla snagu da nastavi dalje.
