Večeras će se odigrati jedan od najzanimljivijih prizora na nebu potpuno pomračenje Meseca, najavio je popularizator astronomije Branko Simonović.
- Kako je istakao, vrhunac ove pojave biće u 20 časova i 11 minuta, kada će Mesec biti na svega jedanaest do dvanaest stepeni iznad horizonta. Do 22 časa, Mesec će potpuno napustiti Zemljinu senku i tada će se naći na sasvim pristojnoj visini, pogodnoj za posmatranje.
Sam završetak ovog fenomena očekuje se oko 23 časa, kada će Mesec izaći i iz Zemljine polusenke. Ipak, Simonović napominje da se prolaz kroz polusenku retko jasno uočava, pa da je u ovom slučaju važan prvenstveno prolaz kroz senku, dok pomračenje polusenkom ostaje tek zanimljiv detalj za one koji žele da uhvate nijanse.
- Na pitanje zašto Mesec u trenutku pomračenja ipak ostaje vidljiv, Simonović je objasnio da je razlog upravo u Zemljinoj atmosferi. Bela svetlost koja dolazi od Sunca ulazi u atmosferu i tamo se rasejava. Plava komponenta svetlosti se najviše raspršuje, zbog čega nam je nebo tokom dana plavo. Crvena komponenta, međutim, prolazi dalje iza Zemlje i biva savijena zahvaljujući fenomenu koji se zove refrakcija. Upravo ta crvena svetlost obasjava Mesec, dajući mu specifičnu tamnu, ali i crvenkastu nijansu.
Kao rezultat, Mesec tokom potpunog pomračenja poprima gotovo mističan izgled – tamnocrven i tih, lebdi na noćnom nebu. Simonović naglašava da upravo zahvaljujući refrakciji i tom “filtru” kroz Zemljinu atmosferu, Mesec ne postaje potpuno nevidljiv. On dobija na simbolici, a naučno objašnjenje pretvara ga u prizor koji oduvek izaziva i znatiželju i divljenje.
U razgovoru je posebno skrenuo pažnju na termin koji se u poslednje vreme uvrežava u javnom govoru – “krvavi Mesec”. Prema njegovim rečima, ovaj izraz nije primeren i nepotrebno mistifikuje prirodnu pojavu koju je nauka odavno objasnila. “Do skoro smo jednostavno govorili – pomračenje Meseca. Tek kasnije je u medijima počeo da se koristi izraz ‘krvavi Mesec’, ali apelujem da se to ne učvrsti u svakodnevnom govoru, jer kasnije nećemo moći da ispravimo,” upozorio je Simonović.
- Ovakvi prizori nisu česta pojava, jer je Mesečeva putanja nagnuta oko pet stepeni u odnosu na ravan u kojoj Zemlja kruži oko Sunca. Upravo taj mali nagib često onemogućava da dođe do savršenog poravnanja, pa su pomračenja retka i posebna. Kada se dogode, privlače veliku pažnju i stručnjaka i javnosti, jer pružaju priliku da se golim okom posmatra jedan od najlepših prirodnih spektakala.
Kako navodi Astronomsko društvo “Ruđer Bošković” iz Beograda, ovakva pomračenja podsećaju koliko je važno popularizovati astronomiju i nauku uopšte, naročito među mlađima. Posmatranje neba ne nudi samo estetski doživljaj, već i priliku da se razumeju prirodni procesi koji nas okružuju, a često ostaju skriveni u svakodnevnoj rutini.
Upravo zato, slični događaji uvek okupljaju posmatrače na Kalemegdanu, Avali ili drugim mestima u Srbiji gde se organizuju javna posmatranja. Kako piše Politika, interesovanje građana svake godine raste, a sve više mladih koristi ovakve prilike da se susretne sa astronomijom i razbije mitove koji prate ove pojave.
- Iako se u narodnim predanjima pomračenja Meseca često vezuju za strah, nesreću ili predskazanja, naučna objašnjenja vraćaju fokus na stvarne procese. RTS je u jednom svom izveštaju naglasio da upravo ovakve pojave mogu biti most između tradicije i savremene nauke: dok su naši preci pokušavali da objasne nepoznato, današnja nauka otkriva lepotu u jednostavnim zakonima fizike.
U konačnici, pomračenje Meseca ostaje trenutak kada se nebo otvara pred nama, nudeći spektakl koji podseća na beskonačnost svemira i našu povezanost s njim. Bez obzira da li ga zovemo pomračenjem ili “krvavim Mesecom”, ono ostaje prilika da se zastane, pogleda prema gore i shvati koliko je priroda istovremeno jednostavna i čudesna. Simonovićev apel da se zadržimo na tačnom izrazu pokazuje koliko je važno da u jeziku čuvamo preciznost, a u iskustvu divljenje.
