U današnjem članku vam donosimo iskosva naših astronauta kojima su se desile neke nepredviđene stvari i koje su podijelili s nama samo da bi nas upozoroli da postoji i drugi život koji jue puno teži.
Frank Rubio, astronaut NASA-e, postavio je rekord 2023. godine kada je završio najduži svemirski let Amerikanca ikada, provodeći impresivnih 371 dan na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS).
- Ovaj let nije samo bio izazov za njega, već je pružio dragocene informacije o fizičkim i psihološkim uticajima dugotrajnog boravka u svemiru, koje će biti ključne za buduće misije, naročito one koje uključuju putovanja do Marsa, koja mogu trajati i više od tri godine.
Boravak u mikrogravitaciji nije bio lak za Rubija. Osećaj lebdenja u svemiru, kao i prilagođavanje tela na okruženje bez gravitacije, pokazao se kao izazov. Kičma mu je počela da se izdužuje, što je dovelo do fizičkih promena koje su uticale na njegov svakodnevni život. S obzirom na to da su mu mišići i kosti slabili zbog nedostatka gravitacije, Rubio je morao da se bori protiv ozbiljnih problema. Astronauti koji borave u svemiru gube oko 1–2% koštane mase mesečno, dok gubitak mišićne mase može doseći i 30%. Zbog toga, za vreme boravka na ISS-u, Rubio je vežbao dva i po sata dnevno koristeći specijalne sprave, kao i uzimao suplemente koji su mu pomagali da očuva snagu i zdravlje svojih kostiju i mišića.
- Međutim, efekti svemirskog boravka nisu se zaustavili na fizičkim promenama. Rubio je takođe iskusio značajne promene u svom metabolizmu, što je bio izazov za održavanje zdrave telesne mase. Iako je njegova telesna težina imala minimalan uticaj na kretanje u svemiru, u mikrogravitaciji je bilo teško pratiti i održati optimalne vrednosti metabolizma. Slično tome, promene u mikrobiomu creva, usled konzumacije drugačije hrane i reciklirane vode, takođe su uticale na njegovu probavu i imuni sistem. Ove promene mogu dugoročno imati uticaj na varenje, ali i na funkcionisanje mozga, što je deo istraživanja koje će se nastaviti kako bi se bolje razumelo kako svemir utiče na ljudski organizam.
Po povratku na Zemlju, Rubio je bio izuzetno oslabljen zbog dugotrajnog boravka u svemiru. Sletio je u kazahstanskoj stepi u kapsuli Sojuz MC-23, ali su ga spasilačka ekipa morala podići jer je telo bilo izuzetno slabo zbog produžene izloženosti mikrogravitaciji. Iako je njegov povratak na Zemlju bio emotivan i slavan, Rubio je znao da je njegovo iskustvo od vitalne važnosti za buduće svemirske misije. Naučnici će koristiti podatke sa njegovih medicinskih testova kako bi pripremili astronauta za još duže i zahtevnije misije. Ova iskustva takođe ukazuju na neophodnost daljih istraživanja u oblasti fizičkih, psiholoških i bioloških promena koje nastaju tokom dugih misija u svemiru.
Promene koje se dešavaju u ljudskom organizmu tokom boravka u svemiru ostavljaju dubok trag. Jedna od najzanimljivijih promena je uticaj na ljudski mozak i nervni sistem. Dug boravak u mikrogravitaciji menja nervnu povezanost u mozgu, naročito u delovima odgovornim za pokret, ravnotežu i percepciju prostora. Struktura mozga se menja, a potrebna su tri godine da se vrati u prethodni oblik.
Još jedna značajna promena je vezana za oči. Krv se nakuplja u glavi, što može izazvati otoke i promeniti vid. Na ISS-u se mnogi astronauti suočavaju sa smanjenom oštrinom vida, dok neki od njih trpe i trajne promene koje će morati biti pažljivo praćene i istraživane. Takođe, izloženost kosmičkoj radijaciji može povećati rizik od ozbiljnijih problema sa očima. Ove promene u vizuelnim funkcijama i nervnoj povezanosti postavljaju pitanje kako najbolje zaštititi astronauta na dugim misijama.
- Iako je povratak na Zemlju bio velika olakšica za Rubija, njegov boravak na ISS-u omogućio je vredne uvide za naučnike i istraživače. Ovaj rekordni svemirski let takođe je pokazao koliko je važno razviti nove tehnologije i strategije za fizičko i mentalno zdravlje astronauta koji će biti izloženi dugim misijama u svemiru. Bilo da se radi o Marsu ili nekoj drugoj destinaciji, važno je da naučnici i inženjeri rade zajedno kako bi osigurali da astronauti budu što bolje pripremljeni za izazove koje svemir donosi.
Ovaj poduhvat, kako za Rubija, tako i za celu naučnu zajednicu, predstavlja samo početak novih saznanja koja će oblikovati budućnost istraživanja svemira. S obzirom na to da se misije produžuju i da je ljudska istraživačka prisutnost u svemiru postala realnost, istraživanje i prilagođavanje ljudskog organizma ovom novom okruženju nastaviće biti ključno za sigurnost i uspeh budućih misija. U tom smislu, Frank Rubio svojim iskustvom otvara vrata za dalja istraživanja koja će omogućiti da svemirske misije postanu sigurne i dugoročne, čak i za najizazovnije destinacije u našem solarnom sistemu
