Iva je odrasla sa osećajem da ljubav mora biti zaslužena, da mora biti dokazivana kroz godine i podršku, i da čaršija, porodična tradicija, i ono što drugi misle, nikada ne sme biti važnije od srca.
- No, u njenoj priči, srce nije bilo dovoljno da bi joj bila pružena ruka pomoći kad je to najviše trebala. Kada je saznala da nosi bebu, 18-godišnja Iva nije imala nikakvu podršku od svojih roditelja, već je osetila samo njihovu sramotu. “Ne možemo ovo prihvatiti. Sramota si za našu porodicu!” – te reči su je bolele i nosile kroz godine u kojima je pokušavala sama da se bori za sebe i za svog sina Leona.
Taj trenutak kada je izašla iz roditeljskog doma sa koferom u ruci i srcem punim tuge i ljutnje, nije bio samo trenutak rastanka, već i trenutak kada je Iva shvatila da se mora osloniti samo na sebe. Prolazile su godine, Iva je radila dva posla kako bi obezbedila budućnost svom sinu. Radila je sve što je trebalo – od pranja sudova u maloj ćevabdžinici u Skadarliji, do deljenja letaka na ulici, kako bi preživela. No, i dalje nije imala nikoga da se obrati za pomoć. Milica, njena prijateljica, bila je jedina koja joj je pružila pravi oslonac i pomoć, čak i kada su svi drugi okrenuli leđa. Leon je rastao u tome – u ljubavi koju mu je Iva davala bez obzira na sve.
- Nekoliko godina kasnije, pismo od njene majke bilo je jedini znak da njeni roditelji pokušavaju da stupe u kontakt s njom. “Iva, molim te, javi se… Tata je bolestan.” Međutim, Iva je bila previše povređena da bi odgovorila. Niko nije mogao da joj ponudi utehu dok je Leona držala u naručju, dok su joj dani prolazili u borbi za preživljavanje. Bilo je trenutaka kada je želela da pozove svoju majku, da potraži savet oko deteta, da je pita kako da se nosi sa svim. Međutim, ponos je bio jači od želje za pomirenjem. Onda je život, kao što to obično biva, postavio pred Ivu još jedan izazov: Leon je ozbiljno oboleo. Upala pluća koja je mogla da ima tragičan ishod. U tihim noćima u bolnici, Iva je shvatila da ljubav prema detetu nema granica. Ali dok je ona boravila uz Leona, shvatila je da te iste granice nisu postojale za njene roditelje kada je ona bila ta koja je bila u potrebi.
Tada je Iva počela da preispituje prošlost, da se pita da li bi mogla da oprosti roditeljima, iako nikada nisu bili uz nju u trenutku kada je najviše trebalo. Prva reakcija bila je da oprosti, ali je ona bila nesigurna u to kako oprostiti, kako ponovo izgraditi odnos sa ljudima koji su je ranili. Iva se pitala, da li je moguće oprostiti onima koji nisu bili tu kad ti je najpotrebnije? Ali, život je došao i sa novim izazovima.
- Pre mesec dana, njen telefon je zazvonio, a poziv je stigao od njene sestre: “Iva? Tata je loše. Mama ne može sama. Trebamo te.” Iva je bila u dilemi. Iako je Leon sada imao deset godina i bio je zdrav, pametan dečak, iako je znao mnogo o svom svetu, Iva je znala da je Leon zaslužio da zna istinu o svojoj porodici, i da je ona, unatoč svemu, bila ta koja je morala da donese odluku. Ona je odlučila da se vrati kući, posetila je roditelje, suočila se sa prošlošću, ali je istovremeno donela mirnu odluku – Leon je zaslužio da upozna svoju baku i deku, bez obzira na sve.
Kada je Iva stigla kod roditelja, susrela se sa scenom koju nije očekivala. Njena majka je plakala dok ju je grlila, dok joj je otac, sada slab, rekao kroz suze: “Oprosti nam. Bili smo glupi… Bojali smo se što će selo reći… Nismo znali bolje.” Iako je Iva bila ispunjena besom, tugom, ali i olakšanjem, znala je da su njeni roditelji prošli kroz svoja iskušenja. Leon je tada postavio pitanje koje je sve promenilo: “Jesi li ti moj deda?” Otac je privukao Leona i dugo ga držao u čvrstom zagrljaju, a Iva je sedela, gledajući kako se sve menja.
- Dok sada sedi na balkonu svog stana, Iva ne zna da li je stvarno oprostila. Zasigurno zna da ne može da izbriše prošlost, ali sa Leonom pored sebe, suočena s pitanjem: Da li oprostiti ili ne? pita se da li je oproštaj slabost ili snaga. Ova priča nas podseća na važnost toga da u životu, u svakom trenutku, srce uvek treba da bude važnije od čaršije, i da ljubav u porodici treba da bude temelje naših izbora.
