Kiša je te večeri neumorno lupkala po prozoru, kao da svira uspavanku. Ali u toj kući nije bilo sna. Hodnikom se širio prigušeni zvuk, dok je Majkl zastao ispred dečje sobe. Vrata su bila poluotvorena, i zrak svetla obasjavao je Lenu, njegovu šestogodišnju ćerku.
- Sedela je uspravno u krevetu, stiskajući plišanog zeca. Oči su joj bile širom otvorene – prevelike za dete tog uzrasta, oči koje su znale strah koji deca nikada ne bi trebalo da poznaju. „Tata, molim te, ne ostavljaj me samu sa novom mamom… ona radi loše stvari kada te nema,“ izgovorila je tihim glasom, tišim od šapata, ali prodornijim od krika.
Majkl je zastao. Srce mu je snažno udaralo. „Šta to znači, srećo?“ upitao je, spuštajući se pored nje. „Mama te voli.“
Lena je odmahovala glavom. „To nije mama,“ prošaptala je. „To je nova mama. Ona koju si doveo kad je prava mama otišla na nebo. Izgleda kao ona… ali nije.“
Majkl je osetio kako mu se želudac steže. Još od dana kada je Eliz ušla u njegov život, Lena je povremeno izgovarala slične rečenice. Nakon smrti Sare, svoje supruge, bio je slomljen i Elise mu je pružila utehu. Ali čim se uselila, noćne more su počele.
„Dolazi noću,“ Lena je nastavila, pokazavši ka ormaru u uglu. „Otvori ga i priča sa nekim unutra. A onda… promeni lice.“
Majkl je osetio ledenu jezu. Naglo je prišao ormaru i otvorio ga. Unutra – samo uredno poređane haljinice i dečje cipelice. Praznina. Ali hladnoća koja je ispunila sobu bila je stvarna. „Možda si sanjala,“ rekao je nežno, pokušavajući da sakrije sopstvenu nelagodu.
„Nisam,“ Lena je odmah odgovorila. „Jednom sam se sakrila u ormar. Videla sam sve. Njeno lice se rasteglo, oči su joj postale crne. Pričala je sa muškarcem koji živi iza zida.“
- Te reči ostavile su ga bez daha.
Kasnije te noći, kada je bio siguran da Lena spava, Majkl se uvukao u isti ormar. Sklupčao se u mraku, držeći dah, dok je kiša tukla po prozoru. Satima ništa. A onda – škripa vrata. Elise je ušla.
Nije ga videla. Stajala je ispred ormara i šapatom izgovarala reči na jeziku koji mu je bio nepoznat. Zid iza nje se zatresao, a senka se polako spustila niz površinu. Majkl je gledao, paralizovan.
I tada se dogodilo ono što je Lena opisala. Eliseino lice počelo je da se menja, koža da se izvija, a oči su postale potpuno crne. „Još malo,“ progovorila je glasom koji nije bio njen. „Skoro je spremna.“
Majkl je ostao nepomičan. Hladan znoj slivao mu se niz leđa. Kada je Elise izašla, ruke su mu i dalje drhtale. Sada je znao – Lena nije izmišljala.
- Te noći doneo je odluku. Nikada više neće ostaviti ćerku samu. Morao je da otkrije šta se krije iza zida – i koga njegova nova žena zapravo hrani u tami.
