Današnji praznik u Srpskoj pravoslavnoj crkvi posvećen je Začeću Svetog Jovana Preteče i Krstitelja, a vernici ga doživljavaju kao dan posebne radosti i Božije milosti.
- Ovaj događaj, duboko ukorenjen u hrišćanskoj tradiciji, svedoči o veri i Božijem promislu koji prevazilazi prirodne zakone.Roditelji Svetog Jovana, pravedni Zaharije i Jelisaveta, dugo su živeli u iščekivanju deteta. Njihova priča odjekuje kao priča mnogih ljudi koji se nadaju potomstvu, a u isto vreme pokazuje da Bog bira trenutke i ljude kroz koje će ostvariti svoje planove. Prema predanju, anđeo je obznanio Zahariji da će u poznim godinama dobiti sina kome će morati dati ime Jovan. To dete nije bilo obično – njemu je bilo suđeno da postane prorok i Preteča Hristov, Spasitelja sveta.
Sam trenutak objave bio je toliko iznenađujući da je Zaharija, sveštenik koji je služio u hramu, ostao bez glasa. Tek kada je, po rođenju sina, na pločici zapisao njegovo ime, govor mu se vratio. Time je simbolično potvrđeno da Božija obećanja nikada ne ostaju neispunjena. Priča o Jovanovom začeću podseća na starozavetne trenutke kada je Bog preko svojih anđela najavljivao rođenja izuzetnih ličnosti – Isaka, sina Sare, i Samsona, sina Manojeve žene. I u ovim slučajevima, kao i u Jovanovom, snaga Božija prevazilazila je prirodne zakone.
U pravoslavnoj tradiciji, Jovanovo začeće shvata se kao dar čitavom ljudskom rodu. On je bio taj koji je pripremio put Hristu, propovedajući pokajanje i krštenje. Njegova misija bila je utemeljena na Božijoj odluci da se u svetu pojavi čovek koji će svojim životom, rečima i žrtvom posvedočiti dolazak Mesije.
- O značaju ovog praznika govore i domaći izvori. Kako piše “Politika”, Sveti Jovan se u srpskom narodu izuzetno poštuje, do te mere da se kaže „da niko nije svetac kao Jovan“. Njegovo ime se najčešće daje deci pri krštenju, a praznici vezani za njega, naročito Ivanjdan i Krstitelj, spadaju među najveće i najradosnije. To pokazuje koliko duboko vernici osećaju povezanost sa njegovom misijom i primerom.
Običaji vezani za današnji dan posebno naglašavaju značaj porodice i dece. Veruje se da je dobro danas krstiti dete ili decu, jer se smatra da će njihovo zdravlje i životni put biti blagosloveni. Oni koji još nisu roditelji, ali to žele, upućuju molitve Bogu, nadajući se potomstvu. Ovaj običaj svedoči da vera nije samo puko sećanje na prošle događaje, već živa nada i uteha za ljude u sadašnjosti.
U narodnim predanjima, posebno na Balkanu, dan posvećen Jovanovom začeću prati poruka da se vreme provede u miru i slozi. Kako beleži “Večernje novosti”, porodice nastoje da upravo na ovaj dan pokažu ljubav i međusobno razumevanje, jer veruju da mir u domu odražava Božiju prisutnost. Upravo ta toplina doma jeste ono što se smatra najvećim darom – blagoslov porodice koja čuva veru i prenosi je na nove naraštaje.
- Iako su priče iz Biblije često iznad ljudskog shvatanja, Crkva uči da se one ne posmatraju kroz zakone prirode, već kroz Božiju svemoć. Kao što je u početku stvorio svet „iz ničega“ i čoveka bez roditelja, tako je Bog mogao podariti dete i onima kojima je priroda uskratila tu mogućnost. Za vernike, to je snažna poruka da ne treba gubiti nadu, jer Božija volja prevazilazi granice ljudskog iskustva.
Zanimljivo je primetiti da Jovanovo ime ima posebno značenje – znači „Bog je milostiv“. Time se već u samom njegovom imenu otkriva dubina Božijeg plana. Njegova uloga bila je da ljude pripremi za dolazak Isusa Hrista, da im govori o pokajanju i obraćenju, da ih krsti u reci Jordan i podseti da prava snaga nije u telu ni u bogatstvu, već u čistom srcu i veri.
Danas, ovaj praznik poziva vernike da se osvrnu na sopstveni život i preispitaju svoje postupke. Poruka je jednostavna – ljubav, praštanje i vera donose mir, a porodica je temelj na kojem počiva sve. Prema pisanju portala “Blic”, mnogi vernici na ovaj dan odlaze u crkvu sa porodicom, donose sveće i mole se ne samo za zdravlje dece, već i za mir u svetu. To je znak da se i u savremenom društvu traži uteha i snaga u veri, baš kao što su to činili i Jelisaveta i Zaharija pre više od dve hiljade godina.
- Na kraju, Začeće Svetog Jovana Preteče nije samo događaj iz prošlosti, već trajna pouka. On nas uči da nikada ne treba izgubiti veru u Božiji plan, ma koliko se činilo da život nema izlaza. Kao što je Jelisaveta, u poznim godinama, dočekala radost majčinstva, tako i danas ljudi pronalaze snagu u veri i molitvi. Poruka praznika glasi: vera rađa čuda, a ljubav i nada vode ka životu punom blagoslova.
Za vernike, današnji dan je prilika da se sete da Bog nikada ne zaboravlja one koji mu veruju. A u tišini molitve, svaki dom može da oseti onu istu milost koja je obasjala Zahariju i Jelisavetu kada su dobili sina koji je pripremio put Spasitelju.
