Richard Hale je bio čovek koji je imao sve bogatstvo, moć, uticaj, i lanac luksuznih hotela. Njegov život je bio ispunjen bogatstvom i raskoši, a njegova vila u kojoj je živeo izgledala je kao iz bajke. Ipak, sve to nije mu moglo doneti ono što je stvarno želeo – osmijeh svoje kćerke Lily.
- Lily, devetogodišnja djevojčica koja je nakon strašne saobraćajne nesreće ostala u invalidskim kolicima, nije mogla da se smeje, niti da se ponaša kao dete. Za Richarda, koji je bio okružen materijalnim stvarima, to je bilo nezamislivo. Izgubio je svaku svetlost iz svog života, jer ni najlepši dvorci i najskuplji automobili nisu mogli da vrate njegovu devojčicu u svet sreće.
I dok je Richard svakog dana tugujući gledao u svoju kćerku, jednog jutra čuo je nešto što nije očekivao – muziku i smeh. Bio je to prvi put u poslednje dve godine da je čuo tako nešto u svom domu. Pogledao je kroz prozor i ugledao prljavog, bosog dečaka kako pleše s njegovom kćerkom, držeći je za ruke dok se ona smejala kao nekada. Richard je reagovao brzo, besan, misleći da je neko provalio u njegovu kuću. Istrčao je napolje, u potpunom besu, kako bi „požalio“ tog dječaka. Ipak, ono što je ubrzo saznao potpuno je promenilo njegov pogled na svet.
- Dječak je, uplašen, objasnio da nije imao loše namere i da je samo hteo da Lily nasmeje, jer je video da gleda u prozor tužno. Richard, međutim, nije imao mnogo strpljenja za objašnjenja. „Nemaš ti šta da misliš!“ vikao je, ali njegove reči nisu imale efekta, jer je Lily odmah stala u odbranu svog novog prijatelja. Rekla je svom ocu da je on jedini razlog zašto se smejala u poslednje vreme, a te reči su ga pogodile kao metak. Shvatio je da je, bez obzira na bogatstvo koje je imao, propustio stvarnu vrednost života.
No, nakon što je Richard pregledao snimke sa sigurnosnih kamera, suočio se sa šokantnim otkrićem – dečak, mršav i u izlizanoj odeći, svakog dana dolazi do njegove vile, smireno posmatrajući kroz prozor dok Lily sedi sama. Ponekad je sama pozivala dečaka unutra. Ta iskrena gesta od strane tog deteta, koje nije imao ništa, ali je imao srce, duboko je dirnula Richarda. Zbog toga je, nakon svega što je video, odlučio da učini nešto drugačije. On nije samo želeo da pomogne svom detetu, već i da donese pravičnost u život nepoznatog dečaka.
- Richard je saznao da je dečak, čije ime je bilo Sam, siroče koje je svirao harmoniku kako bi preživeo. Deca kao Sam nisu bila „niko“ kako je Richard mislio. Naprotiv, Sam je bio spasilac u životima ljudi kao što je Lily. Dete koje nije imalo ništa, a opet je bilo u mogućnosti da pruži ono što je najdragocenije – radost. Da bi bio siguran da neće ponovo napraviti istu grešku, Richard je otišao na železničku stanicu i pronašao Sam-a. Iako je Sam bio siromašan, njegova vrednost nije se merila bogatstvom, već dobrim srcem i nesebičnom željom da pomogne.
Onda, jednog dana, Richard je doneo važnu odluku. Umesto da Sam-a posmatra kao gosta, odlučio je da ga pozove da bude deo njegove porodice. „Od sada, dolaziš kao moj sin,“ rekao je Sam-u, koji nije mogao da veruje u te reči. Sam je bio toliko dirnut da nije mogao da sakrije suze. Richard je bio siguran da bi Samova majka bila ponosna, a njegova kćerka Lily je već to prihvatila. Ovaj trenutak nije samo donio promene u Samovom životu, već i u Richardovom životu.
- Kroz naredne godine, Sam i Lily su zajedno rasli. Lily je uspela da ponovo stane na noge kroz ples i terapiju sa svojim „novim bratom“, a Richard je naučio istinsku vrednost života – nije u stvarima koje poseduješ, već u onima koje deliš. Luksuz više nije bio u stvarima, već u odnosima i ljubavi koju pružamo jedni drugima. Richard je shvatio da je bogatstvo u životu u stvarima koje ne možeš kupiti – slobodi, ljubavi, prijateljstvu i samospoznaji. Kada bi gledao svoja deca kako plešu u vrtu, znao je da su on i njegova porodica postigli najvredniji cilj – sreću.
