U današnjem članku vam pišemo na temu izuzetne hrabrosti i ljubavi, koja je ispreplela sudbine dvoje prijatelja i jedne male devojčice. Ova priča nije samo o gubitku, već i o neizmjernoj žrtvi i ljubavi koja ne poznaje granice, čak ni smrti.
- Bio je to običan zimski dan u malom mestu u Ohiu, kada je jedan telefonski poziv promenio sudbinu mnogih ljudi. Taj poziv je stigao u hitnu službu oko 18:30, a glas s druge strane bio je dečji, tanak i drhtav. „Halo? 911?“ začuo se glas sa druge strane. Operator je pitao šta se događa, a odgovor devojčice je bio kratak i zbunjujući, ali i strašan: „Bio je moj tata… i njegov prijatelj…“ Tišina je usledila, a zatim je devojčica kroz suze otkrila najgoru moguću stvar — njen otac nije disao. U tom trenutku, niko nije mogao naslutiti duboku tragediju koja se skrivala iza tih reči. Policija je ubrzo stigla na mesto događaja, a ono što su zatekli rasplakalo je čak i najiskusnije među njima.
Kada su policajci ušli u kuću, sve što su čuli bio je lavež psa i dečji plač. U dnevnoj sobi, pored ugašenog kamina, sedela je mala devojčica u ružičastoj pidžami, a pored nje je ležao njen otac, 36-godišnji Adam Thompson. Njegova ruka je bila postavljena preko njenog krila, kao da je pokušavao da je zaštiti, iako je bio mrtav. Detalji koji su otkriveni nakon pregleda bili su šokantni. Pored njega je pronađena prazna injekcija insulina, dok je omot bočice sa nalepnicom „Type I diabetes“ dao naznaku o Adamovom stanju. Iako nije bilo tragova nasilja, tišina u tom domu govorila je mnogo. Čitava scena bila je samo još jedan dokaz toga koliko život može biti okrutno nepredvidiv. Devojčica, dok je držala plišanog zeca i šaputala „Rekao je da ne plačem, da će opet spavati pored mene“, nije bila ni svesna dubine tragedije koja ju je zadesila.
Ipak, prava dubina tragedije otkrila se kad je policija pronašla drugog muškarca, beživotnog, ali s osmehom na licu. On je bio Adamov najbolji prijatelj, Mark, vojni bolničar. Kasnije je otkriveno da je Mark pokušao da spasi svog prijatelja u trenutku kad je Adam imao napad usled dijabetesa. Nažalost, Mark nije uspeo da spasi Adama, ali nije ni preživeo — preminuo je od srčanog udara. Oboje su umrli pokušavajući da pomognu jedno drugome, ostavljajući devojčicu da svedoči istinsku ljubav i žrtvu.
- Ova priča nije završila ni tu. Komšije su se okupile i organizovale sahranu za Adama i Marka, i ceo grad je došao da oda poslednju počast. Policajci koji su prvi stigli na mesto tragedije stajali su u redu, potreseni i sa suzama u očima. Jedan od njih, stariji službenik sa sivom bradom, rekao je tihim glasom: „Trideset godina sam u službi. Video sam mnogo, ali nikada nisam video toliku ljubav u smrti. Jedan je pokušao da spase drugog, a dete je ostalo da nam pokaže šta znači čista hrabrost.“
Devojčica, koja je tada stajala pored kovčega, držala je crtež u ruci i rekla: „Tata i stric Mark sad spavaju na nebu. Tata je rekao da kad ljudi pomažu drugima, anđeli ih ne zaboravljaju.“ Ove reči, koja su sadržavale nevinu mudrost, dirnule su sve prisutne. Mnogi su plakali, jer je ova mala devojčica, koja je doživela nevjerojatnu tragediju, pokazala svetu šta znači istinska hrabrost i ljubav.
- Mesecima kasnije, u čast ove nevine žrtve, osnovana je fondacija za decu sa dijabetesom pod imenom „Adam & Mark Fund“, a na logotipu je bila mala devojčica koja drži plišanog zeca i gleda u zvezde. To je bila simbolična posveta njenom ocu i njegovom najboljem prijatelju, koji su postali braća po srcu, iako nisu više bili među živima. Ova priča o hrabrosti, ljubavi i prijateljstvu zaslužuje da bude zapamćena i prenesena kao podsećanje na snagu koju ljubav može imati, čak i u najtežim trenucima.
Izvor: Jutarnji list, Izvor: 24 sata, Izvor: Blic.
