U današnjem članku vam pišemo na temu svetitelja koji u hrišćanstvu zauzima posebno mesto – Svetog Jovana Bogoslova. Njegov život, dela i predanje o čudesima vekovima inspirišu vernike i podsećaju da vera, hrabrost i ljubav prema Hristu mogu da nadvladaju svaku prepreku.
- Sveti Jovan Bogoslov u crkvenom kalendaru zauzima jedno od najposebnijih mesta. Njegov praznik obeležava se crnim slovom, što znači da se ističe po značaju, ali i po smirenoj, tihovnoj pobožnosti. Vernici ga doživljavaju kao svetitelja koji nikoga ne ostavlja bez utehe, a njegov lik povezuje se sa snagom molitve i čistotom srca.
Rođen u ribarskoj porodici, Jovan je odrastao na Galilejskom jezeru. Zajedno s bratom Jakovom, dobio je od Isusa nadimak „sin groma“, što govori o njihovoj odlučnosti i snazi karaktera. Kada ih je Hristos pozvao, bez dvoumljenja su ostavili mreže i krenuli za njim. Upravo Jovan se u predanju pominje kao „ljubljeni učenik“, jer je ostao kraj krsta zajedno sa Bogorodicom u trenutku kada je Isus bio razapet. Taj čin ostavio je dubok trag u hrišćanskoj tradiciji – Hristos mu je tada poverio svoju majku, a Jovan je obećao da će se o njoj starati.
- Tokom života, Jovan je bio progonjen i ponižavan, ali nije odustao od svoje vere. Na ostrvu Patmos, gde je bio prognan, napisao je Jevanđelje i Otkrovenje – knjige koje su i danas stub hrišćanskog učenja. Nakon oslobađanja, vratio se u Efes gde je nastavio da širi veru. Njegovo dugovečno svedočanstvo završava se na čudesan način: kada je imao preko sto godina, legao je u grob u obliku krsta i upokojio se. No, njegovo telo nikada nije pronađeno. Vernici su umesto toga svedočili pojavi lekovitog praha koji se svake godine dizao iz njegovog groba 21. maja.
Prema podacima Pravoslavne crkve u Srbiji, Sveti Jovan Bogoslov se proslavlja dva puta godišnje – 9. oktobra i 21. maja. Na te dane vernici u hramovima posebno ističu molitvu za utehu, a u pojedinim krajevima prisutni su i narodni običaji: odmaranje stoke, izbegavanje pletenja i igala, kao i simbolično udaranje u ambare da bi se rasterali miševi. Ti običaji imaju i praktično i duhovno značenje, jer se smatra da se tako kuća „čisti“ od svega što je nepoželjno.
U narodnom predanju, priča o lekovitom prahu zauzima posebno mesto. Ljudi su ga skupljali i koristili kao lek za razne bolesti, verujući da dolazi direktno od Boga preko svetitelja. Etnografski muzej u Beogradu u svojim istraživanjima beleži da su u mnogim selima upravo ovi praznici bili povod za svadbe koje su trajale i po tri dana. Time je Sveti Jovan bio ne samo duhovni oslonac, već i zaštitnik zajednice i porodične sreće.
- Njegova dela i život uvek su naglašavali istrajnost i bezuslovnu ljubav prema Hristu. Posebno je značajna njegova uloga u pisanju Jevanđelja, koje nosi snažnu poruku ljubavi i večnog života. Bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu često ističe da se upravo u njegovim rečima krije duboka teologija ljubavi – on je bio apostol koji je pokazao da služenje i vernost nisu slabost, već snaga koja prevazilazi progon i smrt.
Ono što Svetog Jovana Bogoslova čini toliko voljenim jeste spoj njegovog ličnog puta i narodnog verovanja. S jedne strane, on je apostol vernosti i hrabrosti, a s druge strane, narodni običaji i predanja o lekovitom prahu pokazuju da je ostao živ simbol pomoći i utehe. Njegovo ime i danas budi osećaj sigurnosti i nade među vernicima.
Na kraju, priča o Svetom Jovanu Bogoslovu nije samo deo crkvenog kalendara, već i živa poruka. Ona podseća da istinska vera ne traži bogatstvo ni ugled, već srce spremno na odanost i služenje. Njegov život ostaje primer kako se kroz molitvu i istrajnost pronalazi uteha i kako ljubav prema Bogu i bližnjemu prevazilazi svaku teškoću.
