U današnjem članku vam pišemo na temu Miholjskih zadušnica, tradicije koju Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju svake godine. Ovaj poseban dan posvećen je molitvama za pokojne, kad se obiđu grobovi najmilijih, pale sveće i donese žito i cveće. Zadušnice nas podsećaju na našu prolaznost, ali i na duhovnu povezanost s onima koji su nas napustili.
- Miholjske zadušnice uvek se obeležavaju u subotu, uoči nedeljne liturgije, a u obredu učestvuju vernici koji posvećuju svoj dan molitvi i sećanjima na pokojne. Običaj je da se na grobove ponesu dve stvari – kuvano žito, simbol života, i cveće, koje nosi duboku simboliku. Za pokojne žene najčešće se bira cveće u roze, beloj i crvenoj boji, dok za muške pokojnike odgovaraju crvene, bele, žute, narandžaste, pa čak i plave nijanse cveća.
Uobičajeni cvetovi koji se nose na grobove su ljiljani, ruže, orhideje, hrizanteme, margarete, kalas i iris, ali hrizanteme se najčešće preferiraju zbog njihovog cvetanja krajem jeseni i simbolike prolaznosti i žalosti. Ova tradicija dolazi od narodne verovanjima koja su postala deo svakodnevnog života, podsećajući nas na to da je cveće na grobu simbol prolaznosti jer se ono brzo vene i suši.
Iako mnogi posetioci groblja cveće i sveće smatraju uglavnom dekorativnim elementima, za vernike ovaj čin ima mnogo dublje značenje. Stavljanje cveća i paljenje sveća na grobu za mnoge je znak unutrašnje ljubavi i poštovanja prema onima koji su preminuli. Ovaj gest je prilika za molitvu za spasenje duše pokojnih, da bi ih se setili i pružili im duhovnu podršku. Zadušnice su dan kada pravoslavni vernici, uz molitve i obrede, traže oprost za svoje pokojne predke. Običaj je da se u crkvama služi parastos, tokom kojeg sveštenik vinom preliva žito, a vernici potom obilaze grobove svojih najmilijih, pale sveće i upućuju molitve za duše preminulih. Ako neko ne može da ode na grob, sveću može zapaliti u crkvi, što je alternativni način da se izrazi poštovanje.
- Srpska pravoslavna crkva tokom godine obeležava više vrsta zadušnica, među kojima su Miholjske jesenje zadušnice, letnje Duhovske, prolećne uoči Velikog posta i zimske Mitrovske zadušnice, a svaki od ovih dana ima specifičan obred i molitve. Zadušnice su prilika da se podsetimo na značaj pomena i molitve za pokojne, a na crkvenim službama obavezno se obavlja pomen za sve preminule, za one koji su nas napustili. Takođe, postoji običaj da se tog dana deli milostinja, a prosijaci koji obilaze groblja za pomoć dobijaju hranu i pomoć od onih koji obeležavaju zadušnice.
Duhovno značenje Zadušnica nije samo u sećanju na pokojne, već i u svesti o tome koliko je važan čin molitve za oprost grehova, kao i pomaganje onima koji su potrebiti. Sveti Jovan Zlatousti je jednom rekao: „Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih!“. Ove reči ostaju duboko urezane u duhovnu tradiciju naroda, podsećajući nas na važnost molitve i pomoći dušama preminulih, a molitve koje se upućuju tokom Zadušnica najčešće su te koje povezuju verujuće ljude sa onima koji su otišli.
- Na Zadušnicama se, pored liturgije i molitve, vernici okupljaju i priče o pokojnicima, deli se milostinja i širi ljubav, a u crkvenim knjigama ostaje zapisano sve što je vezano za obeležavanje i poštovanje pokojnih. Zadušnice su dan kada svi vernici, bez obzira na to gde se nalaze, mogu biti ujedinjeni u molitvi za pokojne, pa čak i ako nisu u mogućnosti da dođu do grobova svojih najmilijih. Na kraju, zadušnice nam pomažu da se podsetimo na to koliko je važno da budemo blizu jedni drugima, da pomažemo, ljubimo i nikada ne zaboravimo na one koji su nas napustili.
