U današnjem članku vam pišemo na temu posebnog prijateljstva koje je obeležilo život i karijeru legendarnog Halida Bešlića. Njegov odlazak ostavio je veliku prazninu, ali priče ljudi koji su mu bili najbliži postaju dragoceno svedočanstvo o tome kakav je zaista bio – ne samo kao umetnik, već i kao čovek.
- Iako su dani nakon sahrane protekli u tišini i tuzi, grob Halida Bešlića na sarajevskom groblju Bare i dalje posećuju brojni obožavaoci. Među njima je i njegov dugogodišnji prijatelj i saradnik Marijo Softa, nekadašnji estradni menadžer. On gotovo svakodnevno donosi cveće i prisustvom održava vezu sa prijateljem koji je obeležio četiri decenije njegovog života. Kako prenosi Kurir, Softa neretko fotografijama i snimcima beleži emotivne poruke i darove koje fanovi ostavljaju, dokazujeći koliko je Halidova muzika i danas živa u srcima ljudi.
Njihovo poznanstvo započelo je davne 1985. godine, u restoranu koji je držala Softina majka. Tadašnji susret ostao je urezan u Marijevo sećanje jer ga je Halid odmah osvojio svojom jednostavnošću i toplinom. Kao mladić, već je znao sve pesme napamet, pa je taj trenutak bio više od slučajnog poznanstva – bio je početak prijateljstva koje će trajati čitav život. Upravo ta bliskost između običnog mladića i velike muzičke zvezde bila je dokaz Halidove prirodnosti i ljudskosti. Kako podseća Dnevni avaz, upravo ta osobina učinila ga je večito bliskim svojim fanovima – nikada nije pravio razliku među ljudima, već ih je sve doživljavao sa iskrenim poštovanjem.
- Prekretnica u njihovom odnosu dogodila se 2003. godine, kada je Halid predložio da Marijo postane njegov menadžer na velikom koncertu u sarajevskoj Zetri. Taj koncert bio je samo početak profesionalnog puta koji će trajati više od dve decenije. Softa je od tada sarađivao sa mnogim najpoznatijim zvezdama bivše Jugoslavije, ali nikada nije zaboravio da je sve počelo zahvaljujući Halidovom poverenju. Kako navodi Radio Sarajevo, upravo u ovakvim svedočanstvima vidi se Halidova veličina – bio je i mentor i prijatelj, čovek koji je umeo da prepozna potencijal i da ga nesebično podrži.
Marijo Softa često ističe da mu Halid nikada nije bio samo pevač kog voli da sluša, već čovek s kojim je delio svakodnevne trenutke – razgovore, porodična okupljanja i radost života. Četiri decenije prijateljstva pretočile su se u vezu koju smrt nije uspela da prekine. Danas je odlazak na grob postao Marijev ritual, način da ostane blizu čoveka koji mu je oblikovao život. “Reči ne mogu opisati prazninu koju je ostavio”, priznaje, ali upravo kroz taj ritual čuva uspomenu na zajedničke godine.
- Iako fizički više nije među nama, Halid Bešlić ostaje prisutan kroz muziku koju pevaju milioni i kroz uspomene onih koji su ga zaista poznavali. Njegova umetnost nastavlja da spaja ljude, a njegova ljudskost ostaje večni primer kako se uspeh može nositi bez gubitka skromnosti. Bio je i ostao simbol dobrote, čovek koji je umeo da pruži ruku i onda kada je to najmanje bilo očekivano. Upravo zbog toga, u pričama Marija Softe i mnogih drugih, Halid nije otišao – on i dalje traje, kao legenda i kao prijatelj čije pesme nikada neće utihnuti.
