U današnjem članku bavimo se temom koja je duboko ukorenjena u svakom čoveku, bez obzira na to koliko se trudio da je sakrije .Koja je tem saznajte u nastavku ćlanka…
– najveći grijesi koji ne ostavljaju fizičke tragove, ali koji nas prate kroz život i na kraju se vraćaju na naplatu.
Neki misle da se grijeh sastoji u onome što možemo da vidimo i dokažemo,
ali prava dubina leži u onim tminama koje ne možemo uočiti, onim potisnutim delovima duše koji prete da nas progone, čak i kad mislimo da smo ih već zaboravili.
1. Nepravda — kad povrediš onoga ko ti ništa nije učinio
Nepravda je možda najubojiti grijeh jer duboko razara osnovne ljudske vrednosti – poštovanje, poverenje, dostojanstvo. To je trenutak kada svestan izbor da povrediš drugu osobu, bez obzira na to koliko bila nevina, ostavlja ranu koja nikada ne prestaje da krvari. To može biti u obliku laži, izdaje, krađe ili lažnog svjedočenja — u svim tim slučajevima, nepravda ne ostavlja fizičke dokaze, ali osećaj unutrašnjeg praznina je neizbežan. Čak i ako ta osoba nikada ne izgovori reč, čak i ako oprosti, sama savest nosi povrede koje je nemoguće izlečiti.
Mnogi koji počine nepravdu misle da su prošli nekažnjeno. Možda na površini sve izgleda savršeno, ali unutrašnje kazne dolaze kad ih najmanje očekujete. Osećaj gubitka spokoja je najopasnija kazna koju možete doživeti. Bez obzira na to koliko uspeha i sreće postignete, u tišini svoje duše znaćete da ste izgubili nešto što se ne može kupiti: mir. To je kazna koja dolazi iznutra, i kad je jednom izgubite, teško je ponovo je pronaći. Nepravda vraća svoj dug kroz gubitak poverenja, kroz trenutke kad se osećate kao stranac čak u sopstvenom životu, kroz noći bez sna kad vas progone gresi koje ste učinili.
2. Nezahvalnost — kad zaboraviš ruku koja te je podigla
Drugi, možda još gori, grijeh je nezahvalnost. Nezahvalnost je kada se zaboravi svaka ruka koja je pomogla, svaki osmeh koji vas je podigao kad ste bili na dnu, svaki trenutak kada su ljudi bili uz vas i pružali vam podršku. To je trenutak kada se svi trud i ljubav koje su drugi ulagali u vas jednostavno zaborave, a vi sebe vidite kao samostalnu osobu koja je sve postigla bez pomoći drugih.
Ljudima koji su nezahvalni možda se čini da su sve postigli sami, ali duboko u sebi često dolaze trenutci kad se suočite sa svojom prazninom. Da biste razumeli koliki je grijeh nezahvalnosti, morate shvatiti da bez poniznosti nema iskrene sreće. Kad jednom zaboravite zahvalnost, zaboravite i poniznost, a bez nje ne možete doći do istinskog smisla u životu. To je put koji vas vodi ka usamljenosti — bez prijatelja, bez iskrenih veza, jer ljudi oko vas osećaju vašu hladnoću i prestaju da veruju u vas. Svemir ima neobičan zakon: ono što ne cenite, to ćete izgubiti. I na kraju, kad izgubite zahvalnost, naći ćete se potpuno sami.
3. Licemjerje — kad se pretvaraš da si bolji nego što jesi
Poslednji, ali svakako najpodmukliji grijeh je licemjerje. Licemjerje je varku koju živimo svakog dana, noseći masku koja se prikazuje pred svetom. To je veština u kojoj se glumi poštenje, moral i iskrenost, dok u dubini duše nosimo zlobu, manipulaciju i laž. Iako se licemerni ljudi mogu smeštati u društvo i biti voljeni na površini, nikada ne mogu prevariti sebe. Licemjerstvo je otrov koji se polako uvlači u dušu, počinjući da je izjeda iznutra.
Ali i najjači zidovi na kraju padaju. I maska se mora skinuti, a istina izlazi na svetlo dana. U trenutku kada istina izađe, sve što ste gradili — od ugleda do prijateljstava, pa čak i porodice — može nestati u samo jednom trenutku. Iako je lako obmanjivati ljude, licemjerje nikada ne prevariti sudbinu. Kad maska padne, ostat ćete sami sa svojim ispraznim duhom.
Kazna za ove grijehe je tiha, ali sigurna.
Najveća stvar koju treba zapamtiti je da kazna za ove tri vrste grijeha ne dolazi odmah. Ponekad može proći mnogo godina pre nego što zatraže svoj dug, ali kazna sigurno stiže. Ona se ponekad vraća kroz gubitak povjerenja, kroz gubitak ugleda, kroz unutrašnji nemir koji ne možete pobjeći. Kazna može biti to da vaša deca ponove iste greške koje ste vi napravili, ili da se vaša vlastita savest okrene protiv vas. Ništa ne ostaje neplaćeno – sve što uradimo ostavlja trag, čak i ako nije na papiru, onda u savesti.
Na kraju, svi se susrećemo sa sobom. I tada se otkriva pravo stanje stvari. Nema veće kazne od grižnje savesti, jer ona nas progoni kroz ceo život. I nema veće sreće od čiste savesti, jer ona nam omogućava da živimo u miru. Pre nego što učinimo nepravdu, nezahvalnost ili licemjerje, zapitajmo se: “Da li smo spremni platiti cenu koju ova tri grijeha traže?” Jer ona dolazi, ponekad kasno, ali sigurno.
