U današnjem članku pišemo o Enisu Bešlagiću, glumcu i dugogodišnjem prijatelju legendarnog Halida Bešlića, koji je svojim govorom na komemoraciji povodom smrti ovog muzičkog velikana izazvao velike reakcije.
- Iako su njegove reči izazvale podeljene stavove, Enis se ne kaje jer smatra da je morao reći ono što misli, posebno kada je reč o nedovoljnoj podršci koju je Halid dobio od svojih kolega u najvažnijim trenucima.
Enis Bešlagić i Halid Bešlić prijatelji su više od 25 godina, i na komemoraciji nije mogao da sakrije svoje emocije. Govorio je o tome kako su mnogi Halidovi kolege i bendovi zarađivali na njegovim pesmama, ali nisu učestvovali u organizaciji komemoracije, što je za Enisa bilo razočaravajuće. Smatrao je da su ti ljudi imali obavezu da pokažu više poštovanja, ne samo prema Halidu, već i prema njegovoj porodici i ljubiteljima njegove muzike.
- Enis je bio iskren u svom govoru, priznajući da možda nije bilo pravo mesto za takve kritike, ali je istakao da je tokom tri dana i tri noći provedenih u organizaciji komemoracije bilo teško zadržati mir. Njegovo izlaganje proizašlo je iz dubokih emocija i želje da iznese istinu. Nakon što je komemoracija prošla, Bešlagić nije prestao sa iznošenjem svojih stavova. Iako su se pojavili kritičari, Enis smatra da bi, da mu se ponovo ukaže prilika, ponovio isto. On je bio uveren da su mnogi koji su u prošlosti zarađivali na Halidovim pesmama morali biti angažovani, ali su ostali po strani kada je najviše bilo potrebno.
Kao pravi prijatelj, Enis nije mogao da ignoriše činjenicu da su mnogi Halidovi kolege ostali pasivni. Iako su tokom godina često koristili njegove pesme, sada su bili tiho, a nisu pomogli u organizaciji komemoracije. „Nisam video te silne bendove i kolege koji pevaju Halidove pesme“, rekao je Enis, ističući da su ti isti ljudi sada ćutali i nisu se uključili. Smatrao je da su imali mogućnost da se uključe i pokažu poštovanje prema Halidu, ali da nisu imali hrabrosti da stanu iza onoga što im je donelo uspeh.
Jedan od ključnih trenutaka izgovorenih reči odnosio se na organizaciju komemoracije, koja je, kako je Enis naglasio, bila finansirana isključivo iz njegovih privatnih sredstava. Nisu dobili pomoć od države niti od drugih muzičkih kolega, što je dodatno pojačalo njegovu frustraciju. „Mi smo dali svoja sredstva da se ovo uradi, bez ikakve pomoći“, rekao je, distancirajući se od bilo kakve lažne percepcije da su drugi bili odgovorni za organizaciju.
- Enis je posebno istakao da je bila izuzetno važna organizacija komemoracije koja bi se održala s punim poštovanjem, te je poželeo da se svi uključe u odavanje počasti Halidu. Smatrao je da su mnogi od tih kolega sada ponovo spremni pevati Halidove pesme i govoriti o njegovoj veličini, ali nisu bili tu da pomognu u trenutku kada je to bilo najpotrebnije.
Ovaj govor izazvao je veliku pažnju i brojne reakcije među javnošću. Neki su podržali njegov iskreni i emotivni govor, smatrajući da je bio potreban da bi se očuvala istinska ljubav prema Halidu, dok su drugi smatrali da takve kritike nisu bile primerene na komemoraciji. Međutim, Enis je ostao dosledan svojim stavovima, verujući da je jedini način da se poštuje Halidova muzička ostavština biti otvoren i iskren, bez obzira na to ko će biti pogođen njegovim rečima.
- Enis Bešlagić nije se bojao reći ono što misli, čak iako to možda nije bilo popularno. Njegova želja da očuva sećanje na Halida Bešlića kao umetnika i prijatelja bila je jača od bilo kakvih političkih ili društvenih prepreka. Iako možda nije bilo najpametnije iznositi ovakve kritike na komemoraciji, Enis je siguran da je to učinio iz duboke ljubavi i poštovanja prema Halidu, ali i zbog želje da se iznesu istine koje su mnogi želeli zaboraviti.
