U vremenu kada troškovi života neprestano rastu, jedan od glavnih izazova za domaćinstva jeste kako uštedeti na grejanju, a da se ne izgubi osećaj topline i komfora u domu.
- Stručnjaci poručuju da se ključ efikasnog grejanja često nalazi u pravilnom podešavanju kotla. Optimalna temperatura od 60 stepeni Celzijusa pokazala se kao najbolji balans između potrošnje i udobnosti.
Zašto baš 60 °C? Moderni kondenzacioni kotlovi projektovani su da rade na srednjim temperaturama. Kada se podese na više, oko 70–80 stepeni, sagorevanje goriva postaje manje efikasno, pa su računi viši. S druge strane, suviše niska podešavanja mogu dovesti do slabijeg grejanja, što opet stvara dodatni trošak jer se uređaj opterećuje. Upravo zbog toga stručnjaci savetuju da se termostat kotla drži na oko 60 stepeni – što omogućava stabilnu temperaturu u domu i značajno smanjuje potrošnju energije.
Kako navodi Politika, sve više domaćinstava u Srbiji odlučuje se za ovakve prilagođene načine uštede, jer rast cena energenata svake zime podseća koliko je važno racionalno trošiti. Na taj način ne samo da se smanjuju računi, već se doprinosi i očuvanju životne sredine.
Pored podešavanja kotla, važnu ulogu ima i redovno održavanje. Kotao koji se ne servisira može gubiti i do 20 odsto efikasnosti. Čišćenje dimnjaka, zamena filtera i pregled instalacija ključni su koraci da bi uređaj radio bezbedno i sa punim kapacitetom. Mnogi zanemaruju ove rutine, a upravo one prave razliku između previsokih i prihvatljivih računa.
Izolacija doma je još jedan važan faktor. Zidovi, krov i prozori kroz koje izlazi toplota mogu poništiti sve napore da se smanji potrošnja. Prema podacima RTS-a, domaćinstva u kojima je urađena kvalitetna izolacija troše i do 40 odsto manje energije. To znači da svaka investicija u izolaciju – bilo da se radi o zamenjenim prozorima ili dodatnim slojevima na zidovima – na duži rok donosi velike uštede.
Ne treba zaboraviti ni termostate i programabilne uređaje. Postavljanjem sobnog termostata na konstantnu temperaturu, izbegava se naglo hlađenje i ponovno zagrevanje prostora, što troši najviše energije. Stručnjaci predlažu da se prostorije noću greju na nešto nižem nivou, dok u dnevnim satima optimalna temperatura ne prelazi 21–22 stepena. Razlika od samo dva stepena može doneti i do 10 odsto uštede.
Kako prenosi Blic, sve više opština u Srbiji sprovodi programe subvencija za zamenu kotlova, ugradnju termostata i postavljanje izolacije. Ove inicijative pokazuju da ušteda energije nije samo stvar lične štedljivosti, već i društveni interes. Domaćinstva koja koriste savremene i pravilno podešene sisteme grejanja ne samo da štede novac, već i smanjuju emisiju štetnih gasova.
Još jedan praktičan savet je provetravanje. Iako zvuči kontradiktorno, kratko i intenzivno provetravanje tokom zime zapravo je energetski efikasnije od dugotrajnog otvaranja prozora. Tako se obnavlja vazduh bez značajnog gubitka toplote. Pored toga, pravilno raspoređeni radijatori, bez zaklanjanja nameštajem ili zavesama, obezbeđuju bolju cirkulaciju toplote.
Sve ove mere zajedno stvaraju jasnu sliku: podešavanje kotla na 60 stepeni nije samo tehnički savet, već deo šire filozofije štednje i odgovornog odnosa prema resursima. Mali koraci u domaćinstvu često vode velikim promenama na računu i u kvalitetu života.
Na kraju, suština je jednostavna. Da bi dom bio topao, ne mora da bude skup. Pravilno podešen kotao, dobra izolacija i malo pažnje mogu da učine razliku između previsokih računa i ugodnog, ušuškanog prostora u kojem se uživa tokom zime.
