U današnjem članku vam pišemo na temu Svetog Luke, sveca koji se u narodu obeležava kao dan zdravlja, blagostanja i zaštite od zla. Ovaj praznik zauzima posebno mesto u srcima vernika širom Srbije, jer donosi osećaj mira, zahvalnosti i povezanosti s tradicijom koja traje vekovima.
Kroz priče i običaje, Sveti Luka podseća na vreme kada je vera bila oslonac svakodnevnog života, a duhovnost deo svake misli i dela.Sveti Luka bio je apostol i jevanđelista, jedan od sedamdesetorice učenika Isusa Hrista. Rođen u sirijskoj Antiohiji, dolazio je iz porodice koja nije poznavala hrišćanstvo, ali ga je radoznalost i ljubav prema znanju vodila ka istini. Od mladosti je pokazivao sklonost prema filozofiji, medicini i umetnosti, tragajući za dubljim smislom života. Kada je upoznao Hrista, njegova potraga se pretvorila u službu – postao je svedok čuda, propovednik vere i čovek koji je u svoje Jevanđelje uneo priče o nadi, isceljenju i Božjoj ljubavi.
Posle Hristovog vaskrsenja, Sveti Luka se posvetio propovedanju. Putovao je po mnogim zemljama – Antiohiji, Italiji, Dalmaciji, Makedoniji – zajedno s apostolom Pavlom. Bio je poznat kao lekar ne samo tela, već i duše, pomažući bolesnima i siromašnima gde god bi stigao. Oko šezdesete godine po Hristu, napisao je Jevanđelje po Luki i Dela apostolska, dela koja su postala neprolazni temelj razumevanja prvih dana hrišćanske Crkve.
- Prema predanju, Sveti Luka je bio i prvi hrišćanski ikonopisac. Njegove ruke naslikale su prve ikone Presvete Bogorodice, kao i apostola Petra i Pavla. Zbog toga se i danas smatra zaštitnikom slikara i ikonopisaca. Svaka njegova ikona nosi pečat iskrene vere i čistote duha. Njegov život se završio mučeničkom smrću, kada je u 84. godini ubijen i obešen o maslinu u gradu Tebi, zbog svoje nepokolebljive vere. Kasnije su njegove mošti prenete u Carigrad, gde su vekovima čuvane sa poštovanjem.
U narodnom kalendaru, Lučindan ima duboko značenje. Obeležava se 31. oktobra, kada se, prema narodnom verovanju, priroda polako povlači u mir zimskog perioda. Poznata izreka „Sveti Luka – sneg do kuka“ na slikovit način najavljuje dolazak hladnih dana. U mnogim krajevima Srbije, ovaj dan se dočekuje u tišini molitve, u toplini doma i zajedničkoj večeri s porodicom. Etnolozi ističu da se Sveti Luka u narodnoj tradiciji smatra zaštitnikom zdravlja, svetlosti i domaće sreće.
Među starim običajima posebno se izdvaja onaj poznat kao „ovnovske svadbe“. Nekoliko nedelja pre Lučindana, ovnovi su se odvajali od ovaca, a na sam praznik ponovo spajali. Taj trenutak simbolizovao je obnovu života i veru u plodnu godinu. U nekim mestima, devojčice su jahale ovnove pre nego što bi ih pustili među ovce – čin koji je, prema narodnom verovanju, obezbeđivao da naredne godine bude više ženskih jagnjadi. Taj običaj bio je pun radosti, smeha i simbolike novog početka.
- Sveti Luka se u mnogim mestima slavi i kao krsna slava ili zavetina, dan kada se cela zajednica okuplja i moli za zdravlje, mir i blagostanje. Na taj dan se ne obavljaju teški fizički poslovi, jer se veruje da je to vreme namenjeno duhovnom miru. Posebno zanimljivo je narodno verovanje da Sveti Luka štiti od vukova. U pojedinim krajevima domaćini su oko torova i stoke vezivali crvene vrpce, uvereni da će ih svetac zaštititi od napada.
Iako se običaji menjaju, duh Lučindana i dalje živi. U savremenim domovima, ovaj praznik je prilika da se ljudi podsete koliko je važno sačuvati zdravlje, mir i zajedništvo. Mnogi vernici tog dana pale sveće i mole se za svoje bližnje, zahvalni na svemu što imaju. Sveti Luka se doživljava kao lekovit duh – onaj koji povezuje telo i dušu, i koji podseća da vera ima moć da izleči ono što lekovi ne mogu.
Zanimljivo je da se Sveti Luka smatra i zaštitnikom mesara, ćevabdžija, kobasičara i vatrogasaca. Njegovo ime nose brojna udruženja i organizacije, a među njima i Dobrovoljno vatrogasno društvo u Zemunu, koje svake godine priređuje svečanu proslavu u njegovu čast. Time se pokazuje da se i u savremenom društvu i dalje neguje poštovanje prema svecu koji je svoj život posvetio pomaganju drugima.
Iako je svet oko nas drugačiji nego pre vek ili dva, poruka Svetog Luke ostaje ista – vera nije samo molitva, već način života. Ona se ogleda u skromnosti, dobroti i spremnosti da se pomogne bližnjem. Dok plamen sveće osvetljava ikonu u domu, ljudi i dalje mole za zdravlje, mir i ljubav, baš kao što su to činili njihovi preci.
Tako Lučindan i danas ostaje most između prošlosti i sadašnjosti, između zemlje i neba. To je dan kada se ljudi vraćaju svojim korenima, sećaju se predaka i zahvaljuju na svemu što imaju. Sveti Luka, lekar, slikar i propovednik, i dalje čuva one koji ga poštuju – tiho, ali snažno, onako kako to čine samo svetitelji čije svetlo ne može ugasiti vreme
