U današnjem članku vam pišemo na temu Božićnog posta u pravoslavnoj tradiciji, koji za mnoge vernike predstavlja vreme duhovnog smirenja, molitve i pripreme za praznik Hristovog rođenja.
- Ovaj post, koji počinje 28. novembra 2024. godine i traje do 6. januara 2025., zauzima posebno mesto u crkvenom kalendaru jer obuhvata četrdeset dana telesnog i duhovnog uzdržanja.
Božićni post je po trajanju drugi najduži post u pravoslavlju, odmah nakon Vaskršnjeg, ali je po strogosti blaži od njega i Velikogospojinskog. Cilj posta nije samo odricanje od određene hrane, već i pročišćenje duše. Kao što se telo čisti od suvišnog, tako i duša treba da se oslobodi grešnih misli, ljutnje, zavisti i svih onih osjećanja koja udaljavaju čoveka od Boga.
Sveti Vasilije Veliki je jednom rekao da se korist od posta ne meri samo time što se odričemo hrane, već time koliko se udaljavamo od zlih dela. Pravi post, kako ističe Crkva, ima dve strane – telesnu i duhovnu. Telesna podrazumeva uzdržanje od mrsne hrane i alkohola, dok duhovna obuhvata smirenje, molitvu, činjenje dobrih dela i oproštaj. Dakle, post nije samo pitanje ishrane, već put ka duhovnoj obnovi i miru.
- Tokom četrdeset dana, vernici se pridržavaju posebnog režima ishrane koji je jasno propisan u crkvenom kalendaru. U tom periodu ne jede se meso, jaja ni mlečni proizvodi, dok su ulje i vino dozvoljeni u određenim danima. Riba se jede samo u posebnim prilikama, i to najčešće za vreme većih praznika koji padnu tokom posta.
U prvim nedeljama Božićnog posta, tačnije od 28. novembra do 30. decembra, pravilo nalaže da se ponedeljkom, sredom i petkom posti na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom dozvoljena je riba. Ova pravila nisu slučajno određena – ona predstavljaju ritam koji pomaže telu da se postepeno navikne na promenu, a duši da se pripremi za najveći hrišćanski praznik.
Od 31. decembra do 6. januara, post postaje stroži – tada se riba više ne jede, već se ponedeljkom, sredom i petkom posti na vodi, dok su utorak, četvrtak, subota i nedelja na ulju. Ovo je završna, najintenzivnija sedmica, kada se vernici posebno pripremaju za Badnji dan i Božić. Na Badnji dan, post je najstroži i ne koriste se ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi“, što simbolizuje čistoću tela i duha pred sam praznik.
Poseban izuzetak tokom posta predstavlja praznik Vavedenja Presvete Bogorodice (4. decembar), kada je dozvoljeno jesti ribu, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Taj dan nosi radost i blagoslov, pa Crkva dopušta vernicima da ga obeleže svečanije, ali u granicama posta.
- U crkvenom učenju naglašava se da post ne treba da bude teret, već svesni čin samodiscipline i zahvalnosti. Hrana, kažu sveštenici, treba da bude jednostavna, ali dovoljna da telo ne oslabi. Cilj nije iscrpljenost, već ravnoteža – da telo i duša zajedno koračaju ka duhovnom cilju, a to je zajednica s Bogom.
Osim telesnog uzdržanja, post podrazumeva i duhovni napor: molitvu, ispovest, oproštaj i činjenje dobra. Tokom ovog perioda vernici nastoje da oproste drugima, pomognu onima kojima je pomoć potrebna i da u sebi pronađu mir. Na taj način, Božićni post postaje put duhovne obnove i pročišćenja koji završava praznikom rođenja Hristovog – trenutkom radosti, nade i zajedništva.
Važno je naglasiti da post nije obavezan u istoj meri za sve. Bolest, starost, trudnoća ili druge okolnosti mogu biti razlozi za ublažavanje pravila, ali se uvek savetuje da se o tome vernici posavetuju sa svojim duhovnikom. Crkva uvek podseća da post bez ljubavi, praštanja i molitve nema svoju pravu svrhu, jer je to više od dijete – to je duhovno putovanje.
- Na kraju, Božićni post nas poziva da zastanemo, usporimo i pogledamo u sebe. U vremenu kada nas svakodnevica nosi brzim tempom i stresom, ovo razdoblje pruža priliku da očistimo misli, smirimo srce i obnovimo veru. Jer, suština posta nije samo u onome što izostavljamo sa trpeze, već u onome što unosimo u svoju dušu – mir, dobrotu i zahvalnost.
Zato, kako se približava početak Božićnog posta, vredi se prisetiti poruke svetih otaca: „Ne posti stomak, a da ne posti srce.“
Jer pravi post počinje iznutra – u mislima, rečima i delima koja vode ka istinskom Božićnom miru.
