Đurđic je veliki praznik koji pravoslavna crkva i vernici proslavljaju 16. novembra, a posvećen je prenosu moštiju Svetog velikomučenika Georgija iz Nikomidije u palestinsku Lidu, domovinu njegove majke.
- Ovaj praznik, iako nije označen crvenim slovom u kalendaru, ima značajno mesto među vernicima. Prema predaji, Sveti Georgije je na samrti saopštio svojoj slugi da želi da njegove mošti budu prenete u Lidu, što se i dogodilo.
Sveti Georgije je stradao 303. godine kao Hristov vojnik jer je odbio poslušnost cara Dioklecijana, velikog progonitelja hrišćana. On je izjavio da se ne plaši smrti, jer je bio spreman da umre za svoju veru. Propovedao je Novi zavet, a čak je i carevu ženu Aleksandru preobratio u hrišćanstvo. Zbog toga su oboje bili osuđeni na smrt odsecanjem glave. Iako Đurđevdan, koji je posvećen rođenju Svetog Georgija, ima crveno slovo u kalendaru, Đurđic nije crveno slovo, ali je vrlo poštovan i važan praznik za mnoge vernike.
Običaji na Đurđic
U nekim selima u Zapadnoj Srbiji postoji običaj klanja crnog petla ili pileta, dok u Hercegovini klanjaju crnog jareta. Ovi običaji se obavljaju u strogoj tišini, kako bi se domaćini zaštitili od napada vukova. Ovi običaji potiču od verovanja da je period od Đurđica do praznika Svetog Mrate 24. novembra poznat kao Vučji dani ili Mratinci, jer je Sveti Mrata zaštitnik vukova.
- Iako Đurđic nije crveno slovo, veoma je važan praznik, i to ne samo zbog religijskog značenja, već i zbog poštovanja običaja i verovanja koja se vežu za ovaj dan. Na Đurđic se ne rade teški poslovi ni ručni radovi, a takođe je zabranjeno loviti vukove. Veruje se da će lovce, koji prekrše ovu zabranu, zadesiti velika nesreća i maler koji će ih pratiti tokom čitave godine.
Ovaj praznik, iako nije crveno slovo u crkvenom kalendaru, ima duboko ukorenjeno značenje u tradiciji i verovanjima, te se na Đurđic posebno poštuju običaji i verovanja vezana za zaštitu i poštovanje prirode i životinja.
