Fatima je živela u svetu koji je bio gotovo nevidljiv za sve osim onih koji su se kretali na vrhu korporativne hijerarhije.
- Svakodnevni život za nju bio je borba, borba za opstanak. Radila je kao čistačica u staklenom neboderu korporacije “Sigma”, gde su se obrtali milioni, a ona je bila samo figura koja briše podove i prazni korpe za smeće dok su svi ostali već otišli kući. Većinu vremena, niko nije znao ni njeno ime, a njen rad se sastojao u tome da bude nevidljiva, da bude tu, ali da niko ne primeti njeno prisustvo. Živela je u skromnoj garsonjeri sa bolesnom majkom, gde je svaki mesec bio izazov. Novac je bio nešto čega je uvek nedostajalo, a svaki dan je bio borba za lekove i plaćanje kirije. Gazda joj je stalno pretio izbacivanjem iz stana.
Jedne večeri, dok su kancelarije bile puste, Fatima je ušla u kabinet direktora kompanije, Mirze. On je bio figura koja je izazivala strah među zaposlenima. Poznavao je kao strogog i nemilosrdnog čoveka, koji nije imao puno obzira prema onima koji nisu na njegovoj poziciji. Fatima je počela da briše njegov masivni hrastov sto, pazeći da ništa ne pomeri. Međutim, dok je bila zauzeta svojim poslom, primetila je nešto neobično. Na tepihu ispod stolice ležala je debela, braon koverta. Sagnula se da je podigne i, kada je otvorila, njene oči su se zasvetlele od iznenađenja. Unutra su bile desetine hiljada evra. Fatima nikada nije videla toliku količinu novca na jednom mestu. Njeno srce je počelo ubrzano da kuca, ruke su joj se tresle. Taj novac mogao je da bude spas za njenu majku, koji bi omogućio da plati lekove. Mogla je da reši problem s kirijom. Niko je nije video. Nema kamera u kancelariji direktora, a novac je bio ostavljen bez zaštite. Pitanje koje se postavilo bilo je: da li da uzme novac ili da ostane poštena?
- Fatima je stajala nekoliko minuta, boreći se sa iskušenjem koje je bilo teže od bilo kog tereta koji je nosila. Pomislila je na svoju bolesnu majku i hladnu sobu koju su delili. Ali onda se setila svog oca, koji joj je uvek govorio: “Obraz je jedino što sirotinja ima, kćeri. Ako to izgubiš, nemaš ništa.” Sa suzama u očima, Fatima je odlučila. Vratila je novac u kovertu i ostavila je na stolu, ispod teškog kristalnog pritiskivača za papir, uverena da će Mirza sigurno primetiti novac kad se vrati.
Sutradan, kada je došla na posao, preplavila je tužna pomisao da je možda propustila svoju jedinu šansu. Razmišljala je o tome kako će se nositi s posljedicama, ali srce joj je bilo mirno. Međutim, čim je ušla u hol zgrade, sekretarica ju je zaustavila sa iznenađujućom vešću: “Fatima, direktor Mirza želi da te vidi. Odmah. I pozvao je sve zaposlene u glavnu salu.” Uplašena i zbunjena, Fatima je pomislila da je možda optužena za nešto. Možda je nedostajala neka novčanica iz kovertu. Kada je stigla u veliku salu, Mirza je stajao ispred svih zaposlenih, držeći u ruci onu istu kovertu. Njegovo lice bilo je ozbiljno, i svi su ga pažljivo pratili.
“Tišina!” zagrmio je Mirza. “Dođi ovamo, Fatima.” U trenutku kada su svi pogledi bili upereni ka njoj, Fatima je hodala prema njemu, slomljena od stresa. Mirza je rekao: “Sinoć sam izgubio ovu kovertu. U njoj je bio novac za hitnu transakciju. Ti si čistila moju kancelariju, zar ne?” Fatima je tiho odgovorila: “Jesam, gospodine.” Mirza ju je pogledao oštro. “I našla si je?” upitao je. “Jesam. Ostavila sam je na stolu,” odgovori Fatima tiho.
Tada je Mirza rekao nešto što će promeniti njen život. “U ovoj firmi ne tolerišemo ljude koji ne razmišljaju o svojoj budućnosti. Ljude koji se zadovoljavaju mrvicama.” Svi su šaptali, neki su se zgražavali nad surovošću Mirze, dok su drugi bili zadovoljni. Fatima je stajala, shvatajući da će biti otpuštena. Nakon što je skinula karticu sa imenom, Mirza je rekao da je otpuštena jer, kako je tvrdio, osoba kao ona ne bi smela da bude čistačica u njegovoj firmi. Fatima je bila shrvana.
- Međutim, kada je već pomislila da je sve gotovo, Mirza je izgovorio nešto neočekivano. Rečima koje je izgovorio, odlučio je da joj, zapravo, ponudi nešto mnogo bolje. “Sramota je da osoba takvog poštenja riba podove u mojoj firmi,” rekao je, dodajući da je upravo prošla test u kojem su pali mnogi njegovi direktori. Mirza je otkrio da je novac zapravo namerno ostavio kako bi testirao svoje zaposlene. Zamenik je video koverte, ali nije mogao da je vrati. Fatima je bila jedina koja nije uzela novac.
Na kraju, Mirza joj je dao novu poziciju u kompaniji kao šefici kontrole i logistike, sa platom koja je bila pet puta veća nego što je zarađivala kao čistačica. Takođe joj je ponudio ključeve službenog stana. “Useli se danas,” rekao je, “povedi majku. Nema više penjanja na peti sprat.” Fatima je bila u šoku. Nikada nije sanjala o ovakvoj prilici.
U sali je nastao muk, ali ubrzo je svi počeli da aplaudiraju. Fatima je bila preplavljena emocijama. Suze koje su joj bile ispunjene tugom zbog nepravde, sada su bile suze olakšanja. Na kraju, Fatima je napustila zgradu ne kao čistačica, već kao žena kojoj je vraćeno dostojanstvo. Čistačica koja je našla novac i odlučila da ga vrati nije samo dobila novu poziciju, već je dokazala da poštenje nikada ne gubi svoju vrednost, bez obzira na sve.
