Danas vam pišemo na temu koja izaziva strah, zbunjenost i nelagodnost kod mnogih ljudi: kako to da mi sami, tokom noći, možemo biti toliko nesvesni svojih postupaka.
Ova priča, koja uključuje hodanje u snu, otkriva kako nesvesna ponašanja mogu imati ozbiljne posledice, a ni najpoznatiji znakovi često nisu dovoljni da prepoznamo problem na vreme.
- Svaka noć, osoba koja je ispričala ovu priču, osećala je nelagodnost, kao da je neko u njenoj kući. Na početku su to bili samo tihi zvuci, škripanje poda i šuštanje, ali uskoro su postali intenzivniji. Iako su ovi zvukovi bili suptilni, imali su jednu zajedničku karakteristiku — nisu bili direktno uznemirujući, ali su u njoj izazivali osećaj straha i nesigurnosti. Nekako, tokom tih noći, osećala je da nije sama, ali nije mogla da shvati šta se zapravo dešava. Ponekad je, čak, tokom tih „noćnih aktivnosti“, imala osećaj da je neko u njenoj blizini, posmatra je — a ona se borila da shvati šta je stvarno, a šta samo san.
Početak ove situacije je zapravo bio sličan mnogim iskustvima ljudi koji misle da možda samo umorno reagiraju na zvuke. Stvari su bile pomešane, telefon na krevetu umesto na stolu, odeća nije bila na mestu na kojem je ostavljena, a soba je izgledala kao da je neko bio u njoj. Ova zbunjenost bila je praćena razmišljanjima da je možda u pitanju umor ili jednostavno zaboravnost. Međutim, uprkos tome, osećaj da se nešto čudno dešava postajao je sve snažniji, pa je odlučila da instalira kameru u spavaću sobu i pokuša da zabeleži šta se zapravo dešava tokom tih noći.
- Kada je pregledala snimak, šokirala se. Ona sama, potpuno nesvesna, ustajala je usred noći i radila stvari koje je kasnije potpuno zaboravila — otvarala je ormar, pomerala stvari, pa čak i bacala ih po sobi. Ispostavilo se da je sve to bila posledica njenog noćnog hodanja, stanja koje je izazvano nesvesnim ponašanjem koje ne može kontrolisati dok spava. To je nešto što je obično povezano sa poremećajem spavanja, iako u početku mnogi ljudi nisu ni svesni da to rade. Najveći strah nije bio u tome što je neko nepoznat lutao po njenoj kući, već u tome što je sve vreme to bila ona sama, u stanju koje nije mogla da kontroliše.
Ovaj slučaj nam jasno pokazuje koliko nesvesno ponašanje može biti nepredvidivo i potencijalno opasno. Iako se u većini slučajeva radi o benignim stvarima poput hodanja ili pričanja u snu, ponekad mogu nastati ozbiljni problemi koji zahtevaju lečenje. Dok se većina ljudi možda suočava sa „običnim“ snom, kod nekih se ovo stanje može razviti u ozbiljan poremećaj koji zahteva stručnu pomoć. Hodanje u snu može biti povezano s različitim uzrocima, kao što su stres, anksioznost, neuredan san ili čak genetske predispozicije.
- Priča ove osobe, iako šokantna, takođe nas podseća da je važno osluškivati svoje telo i postavljati sebi pitanja o tome što se dešava kad se ne sećamo određenih trenutaka iz noći. Ako primetite nesvesne promene u ponašanju, najbolje je konsultovati stručnjaka. U suprotnom, ovi problemi mogu ostati neprepoznati i neregulisani, što može dovesti do ozbiljnih posledica.
