U današnjem članku pišem o svom iskustvu koje je, nažalost, obeleženo neverovatnom količinom bola i izdaje od strane vlastite porodice.
Možda biste pomislili da je trudnoća vreme kada bi svi trebali biti uz vas, slaviti dolazak novog života, ali u mom slučaju to nije bilo tako. Umesto ljubavi i podrške, doživela sam nešto potpuno suprotno.
- Moje ime je Hanna, imam 30 godina i radim kao grafički dizajner. Moj muž, Jason, je agent za nekretnine, a zajedno imamo prelep život, sa puno ljubavi i podrške. Iako sam trudna sa našim prvim detetom, dečakom kojeg već obožavamo, nisam mogla da se oslobodim teskobe i straha koji su dolazili od mojih odnosa sa porodicom. Na mom bebinom tuširanju dogodila se scena koja će mi zauvek promeniti život.
Moj odnos sa majkom, Lindom, oduvek je bio komplikovan. Naizgled savršena žena, uvek doterana i elegantna, vođa svih društvenih dešavanja, bila je osoba koja je uvek težila da slika koju pokazuje svetu bude besprekorno savršena. Ali iza te fasade, stvari su bile daleko od idealnog. Uvek je favorizovala moju sestru Vanessu, koja je radila u galeriji i imala luksuzan život. Za razliku od nje, ja sam bila tihi kreativac, introvertna, često sa flekama od tinte na rukavima. Iako sam odrasla u tom okruženju, uvek sam želela da nađem svoj put i da budem ponosna na sebe. Trudnoća je za mene bila trenutak kada sam osećala da stvaram nešto mnogo veće od bilo čega što su moji roditelji postigli.
- Međutim, nije bilo lako. Kada sam obavestila Vanessu o trudnoći, njena reakcija bila je hladna i ljubomorna. Nije mi čestitala, već je samo ispitivala da li su rezultati testa tačni. Iako me to povredilo, nisam želela da reagujem, jer su me godine iskustva naučile da ne očekujem ništa od njih. To sam pričala Jasonu, koji me stalno podsećao da gradimo našu vlastitu porodicu, ali duboko u sebi nisam mogla da se oslobodim tog bola.
Dan pre nego što je trebalo da se održi bebin tuš, Jason je pažljivo slagao krevetić za našeg dečaka. Njegova smirenost bila je moj oslonac. Osećala sam se sigurno i voljeno sa njim. Ali, kada je došao dan tuša, nisam mogla da se oslobodim osjećaja da nešto loše dolazi. Majka i sestra su došle sa zakašnjenjem, obučene u savršene dizajnerske komade, što je samo pojačalo moju anksioznost. Bez ljubaznog pozdrava, bez ikakve sreće u očima, samo hladni osmeh i disprektivan stav.
- Ipak, nisam očekivala ono što se desilo potom. Na sredini zabave, moja majka je ustala i počela govoriti o „perfekciji“ koju je uvek vrednovala u porodici. Ponosno je spomenula Vanessu, ali kada je došlo na mene, počela je da napada. Osećala sam kako mi srce ubrzava, ali nisam mogla da je zaustavim. Zatim, u trenutku besa, uzela je zdjelu vruće supe i bacila je direktno na moj trudnički stomak. Vrelina je prodrla kroz moju kožu i odmah sam zgrčila telo, vrišteći od bola.
Jason je odmah skočio da me zaštiti, dok je Rebecca, moj lekar, pokušavala da mi pomogne. Gledajući ih kako smiruju situaciju, nisam mogla da verujem u ono što su uradile. Sestra Vanessa, koja je sve posmatrala, samo se nasmešila i rekla: „Zaslužila si to.“ Čitava scena je bila snimljena na mobilnim telefonima, a na mojim ušima zvonili su glasovi, ali najviše je bio onaj Jasonov, koji je vikao na moju majku i sestru da se povuku iz mog života zauvek.
- Nakon što su stigli policajci i lekari, stvari su postale još ozbiljnije. Moj muž je bio odlučan da ne dozvoli da se ovo ponovi, a pravda je bila na strani nas. Ove žene, koje su trebalo da mi budu oslonac, sada su postale naši najveći neprijatelji. Moj muž je podneo optužbe, a ja sam odlučila da ne budem samo žrtva, već da prekinem ciklus nasilja i zlostavljanja koji su trajali godinama. Po izlasku iz bolnice, nismo stajali. Uz pomoć advokata, podneli smo tužbu za fizički napad i verbalno zlostavljanje. Saznanje da su moji roditelji i sestra morali da plate cenu svog ponašanja donelo mi je neku vrstu olakšanja, ali nisam to radila iz osvete. Radila sam to za svog sina, da nauči da nikada ne toleriše nasilje, bez obzira na to ko je u pitanju.
Sutradan je naš sin, Caleb, stigao na svet. U tom trenutku, sve što sam prošla, sve te borbe, činilo se dalekim. Jason je bio uz mene, pružajući mi ljubav, a naš sin je bio dokaz da je ljubav jača od svega. Osećala sam da smo napokon slobodni. Iako su se stvari brzo promenile, jedno je bilo jasno: stvaramo našu porodicu iz temelja, sa puno ljubavi i poštovanja.
Danas, kao roditelji, ponosno gledamo u našeg sina, Caleb-a, i znam da ćemo učiniti sve da on odrasta u sigurnom, ljubavlju ispunjenom domu, bez straha od onih koji bi trebalo da nas vole.
