Bez hrane i pića ljudski organizam ne može da funkcioniše, ali paradoks savremenog života leži u činjenici da upravo ono što se svakodnevno unosi u telo često postaje tihi saveznik bolesti.
- U moru saveta o zdravlju, dijetama i „čudotvornim“ namirnicama, glas stručnjaka se ponekad izgubi, iako bi baš on trebalo da bude najglasniji. Upozorenja lekara, naročito kada dolaze iz sveta kardiologije i kardiohirurgije, često su neprijatna jer zahtevaju promenu navika koje su duboko ukorenjene. Prema pisanju domaćih medija poput Blica i Politike, sve veći broj stručnjaka u Srbiji upozorava da su bolesti srca i dalje vodeći uzrok smrtnosti, a veliki deo odgovornosti leži upravo u načinu ishrane i životnom stilu.
Iako se godinama govori o štetnosti pušenja, nedostatka fizičke aktivnosti i preteranog unosa masne hrane, postoji čitav niz svakodnevnih navika koje ljudi doživljavaju kao bezazlene, a koje mogu imati ozbiljne posledice po srce i krvne sudove. Upravo na to ukazuje i poznati kardiohirurg dr Džeremi London, koji u svojim javnim istupima otvoreno govori o namirnicama i pićima koja, iako društveno prihvaćena, dugoročno razaraju organizam. Njegove poruke su direktne, ponekad oštre, ali iza njih stoji iskustvo stečeno u operacionim salama, gde se posledice loših navika vide bez ulepšavanja.
- Jedan od prvih problema na koje ukazuje jeste industrijska brza hrana. Iako je mnogima ona sinonim za brz obrok i praktičnost, u suštini se radi o proizvodima koji su daleko od prave hrane. Takvi obroci prepuni su industrijski obrađenih sastojaka, trans masti, soli i aditiva koji podstiču hronične upale u organizmu, što vremenom direktno utiče na krvne sudove i srce. Konzumiranje brze hrane ne ostavlja posledice preko noći, ali stvara tlo za povišen holesterol, gojaznost i aterosklerozu, bolesti koje često ostaju neprimećene dok ne bude kasno.
Još ozbiljnije upozorenje odnosi se na gazirana pića. Bez obzira na to da li su klasična ili dijetalna, ova pića predstavljaju pravi udar na metabolizam. Jedna limenka često sadrži količinu šećera koja višestruko premašuje dnevne preporuke. Naglo podizanje šećera u krvi, povećanje triglicerida i insulinska rezistencija samo su deo problema, a sve to direktno povećava rizik od dijabetesa i srčanih oboljenja. Dr London ih bez ustezanja naziva „tečnom smrću“, naglašavajući da je reč o navici koja se lako stiče, a teško napušta.
- Zanimljivo je da se na listi potencijalno problematičnih namirnica našlo i kravlje mleko. Iako se decenijama promoviše kao simbol zdravlja, naročito zbog sadržaja kalcijuma i proteina, retko se govori o njegovoj drugoj strani. Zasićene masti prisutne u punomasnom mleku mogu doprineti rastu lošeg holesterola, čime se povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Posebno se ističe činjenica da je čovek jedini sisar koji nastavlja da konzumira mleko i u odraslom dobu, i to mleko druge vrste, što otvara brojna pitanja o dugoročnim efektima takve navike.
Alkohol je još jedna tema oko koje vlada mnogo zabluda. Često se mogu čuti tvrdnje da čaša vina dnevno „čuva srce“, ali savremeni kardiolozi sve češće osporavaju takve zaključke. Alkohol je toksičan za svaku ćeliju u telu, a čak i umerena konzumacija može imati negativne posledice. Studije koje govore o navodnim koristima često su metodološki slabe ili finansirane od strane industrije, što dodatno baca senku na njihove rezultate. Srce ne prepoznaje „umerenost“ kao opravdanje, već reaguje na kumulativni efekat toksina.
- Kako navode domaći zdravstveni portali poput RTS Zdravlje i Danasa, sve više lekara u Srbiji apeluje na preventivu i promenu navika pre nego što se pojave ozbiljni simptomi. Bolesti srca često se razvijaju tiho, bez jasnih znakova upozorenja, a prvi simptom može biti upravo infarkt ili moždani udar. Upravo zato je važno obratiti pažnju na svakodnevne izbore, čak i onda kada deluju bezazleno ili društveno prihvatljivo.
Promena navika nije laka, posebno u okruženju u kojem su brza hrana, gazirani napici i alkohol deo svakodnevice, proslava i socijalnih kontakata. Ipak, stručnjaci naglašavaju da nije reč o potpunoj zabrani, već o svesnom izboru i smanjenju učestalosti. Svaki korak ka uravnoteženijoj ishrani i zdravijem načinu života ima pozitivan efekat na srce, čak i ako rezultati nisu odmah vidljivi.
- U vremenu kada su informacije dostupnije nego ikada, odgovornost za zdravlje sve više prelazi u ruke pojedinca. Saveti lekara poput dr Londona nisu tu da plaše, već da probude svest. Srce je organ koji neumorno radi od prvog do poslednjeg dana života, a način na koji se prema njemu odnosimo određuje koliko će taj rad trajati i kakvog će kvaliteta biti. Prema analizama Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, preventivne mere i pravilna ishrana mogu značajno smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, što je poruka koja zaslužuje mnogo više pažnje nego što joj se obično daje.
Na kraju, iako savremeni tempo života često ne ostavlja mnogo prostora za promišljanje o ishrani, upozorenja stručnjaka jasno poručuju da zdravlje nema alternativu. Ono što danas deluje kao sitna navika, sutra može postati ozbiljan problem. Upravo zato, slušanje struke i prilagođavanje svakodnevnih izbora ostaje najjače oružje u borbi za zdravo srce i duži, kvalitetniji život
