Protok vremena, beskrajni dani i noći posvećeni maloj prodavnici doneli su mi bezbroj lekcija o životu, strpljenju i poverenju. Oduvek sam sanjao o otvaranju vlastitog biznisa, verujući da je ključ uspeha u upornosti, čak i bez početnog kapitala i velikih investicija.
- I nakon mnogo godina, ostvario sam taj san – otvorio sam malu prodavnicu mešovite robe. Moj tim je bio sastavljen od ljudi velikog srca, onih koji su bili uz mene kroz sve krizne trenutke, preživeli nestanke struje, nervozne kupce, ali i one teške dane kada kasa nije donosila ni najmanji osmeh. Moji zaposleni nisu bili samo kolege, postali su moja porodica. I dok je sve izgledalo idealno, pojavili su se neobični problemi koji će promeniti sve što sam znao o svom poslovanju.
Počelo je naizgled bezopasno. Svaki dan su nestajale banane, a ubrzo su nestale i druge voćke — jabuke, kruške, čak i mango. U početku sam mislio da možda postoji greška u skladištu ili sistemu evidencije, ali kako su nestanci postajali sve učestaliji, osećao sam da nešto ozbiljno nije u redu. Voće je nestajalo svakog dana, a svaki put su se birali samo najlepši plodovi, oni koji su mami pogled sa police. Počeo sam da sumnjam. Da li je problem u skladištu ili je možda neko od zaposlenih odgovoran? Očigledno nije bilo jasnih odgovora, a nestanci su postajali sve očigledniji. Sumnja je polako počela da raste, a ja sam počeo da postavljam pitanja. Da li sam možda nešto pogrešno brojao? Da li je moguće da sam postao zaboravan? Taj osećaj nesigurnosti, kada te tvoj sopstveni kompas počne izdavati, nije bio lak.
- Ta tanka linija između poverenja i sumnje počela je da se topi. Razgovarao sam sa zaposlenima, svi su se zakleli da ništa nisu uzeli, ali njihova uveravanja su bila toliko ubedljiva da sam počeo da sumnjam u sebe. Počeo sam da se pitam da li je možda problem u meni, u mom računanju, a ne u njima. Taj osećaj nesigurnosti, koji dolazi kada počneš da sumnjaš u ljude kojima veruješ, nije bio lak. Onda je došao trenutak kada sam morao da uradim nešto. Donio sam odluku koja će zauvek promeniti dinamiku u mojoj maloj radnji. Postavio sam skrivenu kameru. Ništa nisam rekao nikome, čak ni svom najboljem prodavcu. Nameravao sam samo da otkrijem istinu, da shvatim šta se zapravo dešava. Te noći nisam mogao da spavam, zamišljao sam razne scenarije, ali nisam mogao ni da pretpostavim šta ću ujutro videti na snimku. Kada je došlo jutro, bio sam šokiran. Na ekranu je jasno bila snimljena scena koja je izgledala kao iz bajke, ali istina je bila pred mojim očima.
Na snimku se jasno videlo: kroz zadnja vrata, koja su bila ostavljena nedovoljno zatvorena, ušla je… majmunica. Da, pravi majmun, živahna, sa nevinošću koja je odzvanjala kroz svaki njen pokret. Pomirisala je voće, pažljivo odabrala plodove i počela da ih jede. U jednom trenutku je uočila kameru, a njen pogled je bio pun poverenja i razumevanja. Tada sam shvatio — bio sam u pravu, ali istina koju sam otkrio bila je mnogo lepša i nevina nego što sam mogao da zamislim. Iako je u početku izgledalo kao prevara, istina je bila da je ona samo gladna životinja koja je tražila nešto za sebe.
Nekoliko dana nakon što sam video snimak, smiren i spreman da suočim sa stvarima, otišao sam ranije na posao i stao pored zadnjih vrata. Srce mi je bilo u grlu, čekao sam, a onda se dogodilo nešto iznenađujuće. Došla je. Pogledala me je, a ja sam ispružio ruku i ponudio joj bananu. Tišina je trajala nekoliko trenutaka, a onda je sa pažnjom, gotovo nesvesno, uzela voće. Pogledala me je, i u tom trenutku shvatio sam da ona nije bila samo gladna, već da je zapravo bila zahvalna. Svi smo postali svesni da ona nije bila lopov, već biće koje je tražilo ljubaznost i pažnju u svetu koji ju je verovatno odgurnuo.
- Od tog dana, stvari su se promenile. Počeli smo sa našim novim “kupcem” koji je dobio ime Fru-Fru. Napravili smo dogovor: ona više neće krasti, a mi ćemo joj ostaviti malo voća svaki dan, dovoljno da bude sita, ali i da zna da je dobrodošla. I nestanci su prestali. Fru-Fru bi svakog dana dolazila, pozdravila nas pogledom i uzela voće koje smo joj ostavili. Naučio sam veliku lekciju: ponekad istina dolazi u neobičnom obliku. Istina može biti krznena, sa dugim repom i očima punim poverenja. Pre nego što posumnjamo u ljude do kojih nam je stalo, treba da se setimo da istina ne dolazi uvek u obliku koji očekujemo. Nikada nisam prestao da verujem u ljude oko sebe, a najlepši trenutak svakodnevnog života bio je onaj kada Fru-Fru dođe, sedne i uživa u svom voću, znajući da je prihvaćena.
