U današnjem članku vam pišemo na temu ličnog gubitka, snage i ponovnog početka. Ovo je priča jedne žene ispričana jednostavno, bez ulepšavanja, baš onako kako bi je napisao neko ko je sve to preživeo i još uvek stoji.
- Ona je bila u braku jedanaest godina i dugo je verovala da se stvari mogu popraviti ako se dovoljno trudi. Dok je jurila vantelesne oplodnje, nalaze i nadu, on je vodio paralelni život. Ironija je bila bolna jer problem sa potomstvom nije bio samo njen, ali je teret uglavnom nosila sama. Bilo je izgubljenih trudnoća i neuspelih pokušaja, ali i pored svega toga bila je spremna da ostane uz njega čak i ako nikada ne budu imali decu. Ta spremnost na odricanje pokazivala je koliko je verovala u zajedništvo, iako je već tada ostajala bez sopstvenih granica.
Prelomni trenutak nije došao kroz jednu laž, već kroz njih deset. U jednom danu deset poruka upućenih drugim ženama, od kojih je neke lično poznavala. Tada je shvatila da više ne može da zatvara oči. Razvod je bio težak, ali neophodan. Godinu dana kasnije stigla je vest koja je sve dodatno zakomplikovala – bivši suprug je poginuo. Alkohol je bio uzrok. Sa tim saznanjem došla je i tišina u kojoj nema ni ljutnje ni oproštaja, već samo pitanja bez odgovora. Krivica, tuga i olakšanje sudarali su se u isto vreme, ostavljajući prazninu koju je teško objasniti.
Posle svega, u njen život ulazi novi muškarac. Neko ko je znao njenu prošlost, njene rane i strahove. Delovalo je kao da sudbina pruža novu šansu. Ostaje trudna, ali umesto podrške čuje da to “nije pravi trenutak”. Trudnoća se završava gubitkom. Važno je reći i to da je on već imao dete, što je celu situaciju činilo još bolnijom. Ona je opet bila ta koja razume, koja ćuti i koja guta sopstveni bol.
- Nedugo zatim, život je još jednom stavlja na iskušenje. Ponovo trudnoća, ali i isti obrasci ponašanja. Dok ona nosi strahove i nadu, on vreme provodi po kafanama. Iako zna kakav emotivni prtljag nosi, ponaša se kao da ga se to ne tiče. Gubitak trudnoće u četvrtom mesecu bio je trenutak kada se sve slomilo. Taj bol nije bio samo fizički, već i konačno razočaranje u ideju da će neko drugi spasiti njen život.
Sada, u četrdeset drugoj godini, ona ne traži sažaljenje. Traži tišinu i prostor da vrati sebe. Kaže da je spremna da krene ispočetka, čak i ako to znači da neće imati ono što je godinama želela. Ne krivi muškarce iz svog života, ali priznaje da iskrenost često biva pogrešno shvaćena. Kada žena otvoreno kaže šta oseća i šta želi, često je proglašavaju neodlučnom ili “problematičnom”. U toj borbi sa tuđim etiketama, ona bira samoću kao lek.
Uprkos strahovima i nedostatku podrške, ona zna da će izgurati, jer je to radila i ranije. Obrazovana je, lepa i svesna svoje vrednosti, ali je tek sada naučila da to znanje mora prvo primeniti na sebe. Njena poruka drugim ženama je jasna – cenite sebe pre nego što vas život natera na to. Ako se nekome čini da će na kraju ispasti “luda”, neka zna da je to često cena preživljavanja u svetu koji ne voli jake i iskrene žene.
Ovakve ispovesti nisu retkost u našem društvu, i o njima se sve češće govori i u domaćim medijima. Prema pisanju portala Blic, veliki broj žena se suočava sa emotivnim napuštanjem upravo u najosetljivijim životnim trenucima, poput borbe za potomstvo. Te priče često ostaju skrivene iza zatvorenih vrata, ali ostavljaju duboke posledice koje traju godinama.
- Slične teme otvaraju se i na regionalnim portalima kao što je Al Jazeera Balkans, gde se kroz lične priče žena ukazuje na nedostatak razumevanja i podrške u partnerskim odnosima. Stručnjaci koje prenose domaći izvori naglašavaju da gubici, posebno oni vezani za trudnoću, zahtevaju ozbiljnu emocionalnu podršku, a ne ignorisanje i beg u poroke ili površne navike.
I domaći portali poput Žena.rs sve češće podsećaju da novi početak nije vezan za godine, brak ili majčinstvo, već za odluku da se sopstveni život uzme nazad. Upravo u toj odluci leži snaga ove priče. Ona ne zna tačno šta želi dalje, ali zna jedno – sada hoće sebe, i to je prvi iskren izbor koji pravi posle mnogo godina
