U današnjem članku vam pišemo na temu Svetog Jovana, jednog od najsnažnijih i najpoštovanijih svetitelja u pravoslavlju. Ovo je priča koja se ne tiče samo vere, već i svakodnevnog života, običaja i tihe snage koju ljudi pronalaze u tradiciji.
- Sabor Svetog Jovana Krstitelja obeležava se odmah nakon Bogojavljenja i zauzima posebno mesto u srcima pravoslavnih vernika. Sveti Jovan se u narodu često doživljava kao više od svetitelja – kao zaštitnik doma, porodice i čiste savesti. Njegovo ime se izgovara s poštovanjem, a njegova krsna slava je među najrasprostranjenijima u Srbiji. Ljudi koji slave Svetog Jovana često kažu da taj dan nije samo praznik, već podsećanje na skromnost, istinu i istrajnost.
Prema crkvenom predanju, Jovan je rođen u porodici sveštenika Zaharije i pravedne Jelisavete, u trenutku kada su već bili u godinama u kojima se deca više ne očekuju. Upravo zbog toga, njegovo rođenje se doživljava kao Božiji dar i znak posebne misije. Još od najranijih dana, Jovanov život bio je posvećen Bogu, a njegova uloga unapred određena – da pripremi narod za dolazak Mesije.
Odrastajući daleko od svetovne vreve, Jovan je izabrao život u pustinji. Njegov asketski način života, jednostavna odeća i skromna ishrana svedočili su o potpunom odricanju i unutrašnjoj disciplini. Upravo takav život davao je težinu njegovim rečima. Kada je pozivao narod na pokajanje, ljudi su u njemu prepoznavali iskrenost i duhovnu snagu, zbog čega su mu masovno prilazili na obale Jordana tražeći krštenje i oproštaj grehova.
- Njegova misija nije bila laka, niti bez opasnosti. Sveti Jovan je govorio otvoreno, bez ulepšavanja i straha, čak i onda kada su njegove reči bile upućene moćnima. Njegovo javno ukoravanje kralja Iroda zbog nedozvoljenog braka pokazalo je da istina za njega nema cenu. Upravo ta nepokolebljivost dovela ga je do tamnice, a potom i do mučeničke smrti, što ga je zauvek upisalo među najveće svedoke vere.
U hrišćanskom učenju, Sveti Jovan zauzima posebno mesto jer se smatra poslednjim prorokom Starog zaveta i onim koji otvara vrata Novom zavetu. Njegove reči na Jordanu, kada je krstio Isusa i prepoznao ga kao Spasitelja, ostale su zauvek urezane u temelje vere. On nije tražio slavu za sebe, već je uvek ukazivao na onoga koji dolazi posle njega, čime je pokazao istinsku smernost.
Praznici posvećeni Svetom Jovanu obeležavaju se više puta u toku godine, ali je januarski praznik najpoznatiji zbog velikog broja domaćinstava koja ga slave kao krsnu slavu. Taj dan je ispunjen molitvom, lomljenjem slavskog kolača i okupljanjem porodice. U mnogim domovima se veruje da Sveti Jovan donosi duhovnu zaštitu i mir, pa se posebna pažnja posvećuje gostoprimstvu i slozi.
Narodna verovanja dodatno su utkala Svetog Jovana u svakodnevni život. U pojedinim krajevima Srbije, njegov praznik se povezuje sa zdravljem, prirodom i plodnošću, a stariji često prenose priče o tome kako se tog dana valja ponašati mirno i čisto. Kako navode domaći izvori i etnološka istraživanja iz Srbije, običaji vezani za Svetog Jovana razlikuju se od regiona do regiona, ali im je zajednička poruka – čuvanje duhovne ravnoteže.
- Prema pisanju domaćih crkvenih glasila i pravoslavnih portala, Sveti Jovan se i danas smatra uzorom onima koji traže smisao u veri, ali i hrabrost da ostanu dosledni sebi. Sve više ljudi se, upravo na dan njegove slave, vraća crkvi i molitvi, tražeći unutrašnju snagu u vremenu punom nesigurnosti.
I kako ističu domaći mediji koji prate verski život, priča o Svetom Jovanu ne prestaje da živi jer se ne odnosi samo na prošlost. Ona podseća da su istina, pokajanje i skromnost vrednosti koje ne zastarevaju, bez obzira na vreme u kojem se živi. Upravo zbog toga, Sveti Jovan ostaje tiha, ali snažna svetlost u životima mnogih vernika.
