Danas u članku pišemo o temi koja mnoge žene može pogoditi u srž — o zaboravljenim rođendanima, tišini koja se uvlači u život i kako jedna obična večer može postati zamka koja nas iznenadi na najnepovoljniji način.
- Ovo je priča o tišini i toploti koja nije uvek onakva kakvom je zamišljamo, o tome kako nas ponekad zabluda o ljubavi može odvesti u opasne ruke.
Biti sam u svom domu, u svom svetu, s vremenom postaje rutina, gotovo nepodnošljiva u svojoj tišini. Život se svede na sitnice, kao što je gledanje ptica kroz prozor, slušanje zvukova koje donosi dan i samoća koja postepeno preplavi svakog čoveka. U tom mirnom okruženju žena doživljava trenutak u kojem shvata da se osetila potpuno zaboravljeno. Na svoj šezdeseti drugi rođendan, telefon nije zazvonio. Niko nije pomislio na nju. Zatekla je sebe u momentu gdje više nije imala volje za bilo čim. Bez plana, gotovo bez cilja, odlučila je da krene u grad, a sve što joj je trebalo bio je trenutak izlaska iz svog doma, izlazak koji će ubrzo promeniti njen život.
- Po ulasku u mali bar sa svetlom koje je imalo onu smirujuću toplinu, žena je našla ne samo utočište od svoje svakodnevice, već i čoveka koji je učinio da se ponovo oseća živom. Sedeći u ćošku, naručila je čašu crnog vina i posmatrala goste. Čini se kao da su svi prisutni u tom trenutku bili samo deo atmosfere koju je ona želela, a onda se pojavio on — mladi, lep i samouveren. Njegov pogled, njegov osmeh, sve je delovalo kao nešto što je jednostavno moralo da se desi. Ovaj susret nije bio slučajan, sve se činilo kao prirodan nastavak nečega što je već postojalo. Razgovarali su o životu, o onome što je ona godinama potiskivala, o neostvarenim željama, o svemu što nije imalo vremena da postane stvarnost. Ta večer, činilo se, nosila je neku čudnu magiju. Osećala je nešto što dugo nije osetila: pažnju i stvarnu zainteresovanost.
Međutim, nikada ne treba zaboraviti da u životu ništa nije slučajno. Ujedno sa toplinom koju je osetila, žena je naišla na neizbežnu istinu koja je brzo došla u obliku nečega što nije mogla ni zamisliti. Probudivši se u hotelu sledećeg jutra, našla je sobu praznu, krevet hladan i jednu kovertu na jastuku. Srce joj je stalo kad je otvorila koverat i u njemu zatekla fotografije koje su pričale priču koju nije želela da čuje. Fotografije koje su postale sredstvo ucene, koje su koristili da je nateraju na nešto što nije želela da uradi. Otkrila je da je bila žrtva dobro osmišljene prevare, planirane do poslednjeg detalja. Zdravlje, sigurnost, i dostojanstvo žene bili su na prodaju, a ona je bila samo još jedna od onih koje su postale predmet manipulisanja.
- Bilo je to užasno iskustvo koje joj je otvorilo oči. Sram i bes su je preplavili. Osećala je da je njeno poverenje i njena ljudskost zloupotrebljena. Zašto se sve to desilo? Zato što je želela samo toplotu, toplinu koju nije dobila u svom životu. No, ona nije bila samo žrtva — ona je želela da njena priča bude upozorenje za sve žene koje se možda osećaju isto. Zato je odlučila da deli svoje iskustvo i kaže svetu da uvek treba biti oprezan, da u savršenom osmehu ponekad može da se krije nešto mnogo mračnije. Ne tražite ljubav na nesigurnim mestima, jer cena takve potrage može biti previsoka.
Nekoliko domaćih izvora koji se bave temama mentalnog zdravlja i podrške ženama, kao što su Institut za zdravlje i socijalnu zaštitu žena i Sigurna ženska kuća, pružaju relevantne savete o tome kako se nositi sa emocionalnim i psihološkim posledicama ovakvih iskustava. Stručnjaci preporučuju da uvek čuvamo svoju sigurnost i da se nikada ne stidimo da tražimo pomoć. Takođe, pomenuo bih i kampanju koju vodi “Žene za žene”, koja se bavi pravima žena i edukacijom o prepoznavanju i prevenciji nasilja.
