Tokom života ljudi se često susreću s teškim trenucima, ali postoje priče koje prevazilaze granice svakodnevne tragedije i ulaze u sferu gotovo nestvarnog.
- Jedna takva ispovest dolazi iz Indije i svedoči o tome koliko greške sistema, u kombinaciji sa ljudskom nemoći i tugom, mogu dovesti do situacija koje deluju kao loš san. Sudbina Mutijale Gadaje, običnog čoveka koji je u kratkom vremenu izgubio gotovo sve, ostavila je snažan emotivni trag i izazvala nevericu širom sveta.
U jeku pandemije koronavirusa 2021. godine, kada su bolnice bile preopterećene, a strah i neizvesnost prisutni na svakom koraku, Mutijalin život se u potpunosti promenio. Njegova supruga Girijame, sedamdesetogodišnja žena sa kojom je proveo decenije, zarazila se virusom i zbog naglog pogoršanja zdravstvenog stanja hitno je hospitalizovana. Zbog strogih epidemioloških mera, posete su bile zabranjene, pa je suprug mogao samo da čeka pozive iz bolnice, nadajući se dobrim vestima.
- Umesto nade, stigao je poziv koji mu je slomio srce. Iz bolnice su ga obavestili da je njegova supruga preminula i da treba da dođe kako bi preuzeo njeno telo. U stanju šoka i duboke tuge, Mutijala nije imao snage da posumnja u ono što mu je rečeno. Sa bolom koji se ne može opisati rečima, otišao je po telo žene za koju je verovao da je izgubio zauvek. U skladu sa njenom poslednjom željom, organizovao je sahranu u njihovom rodnom selu, ne sluteći da prisustvuje jednoj od najvećih grešaka u svom životu.
Zbog pravila koja su tada važila, sanduci nisu smeli da se otvaraju. Ta zabrana, uvedena radi sprečavanja širenja virusa, dodatno je učvrstila njegovo uverenje da u kovčegu leži njegova supruga. Bez mogućnosti da se oprosti na način koji je želeo, Mutijala je sahranio ženu i vratio se kući slomljen, uveren da ga čeka život u samoći.
- Kako prenose domaći mediji, među njima i Kurir, tragedija se tu nije završila. Samo nekoliko dana nakon sahrane, stigla je nova strašna vest – njegov sin Rameš, star 35 godina, takođe je preminuo od posledica kovida u drugoj bolnici. U roku od dve nedelje, ovaj čovek je izgubio suprugu i sina, ostavši potpuno sam. Očaj i tuga su se smenjivali, a rodbina je svedočila da je neprestano plakao i da niko nije uspevao da ga uteši.
U tom periodu Mutijala je organizovao pomen za dvoje najbližih, pokušavajući da pronađe makar trunku mira u ritualima koji su mu ostali. Sve je ukazivalo na to da je njegova životna priča postala simbol gubitka i patnje, tipične za mračne dane pandemije. Međutim, sudbina je imala potpuno neočekivan preokret.
- Petnaest dana nakon sahrane, u njegovom domu se začulo zvono. Taj zvuk, koji je inače simbol dolaska gostiju ili dobrih vesti, u tom trenutku delovao je gotovo neprijatno. Kada je otvorio vrata, prizor koji je ugledao bio je toliko šokantan da se gotovo srušio na prag. Pred njim je stajala njegova supruga – živa.
- Kako su preneli Mondo i drugi domaći portali, Mutijala je kasnije priznao da mu se u tom trenutku zavrtelo u glavi i da je pomislio da doživljava halucinaciju ili moždani udar. Sa druge strane, Girijame nije delila njegovu zbunjenost. Bila je ljuta, iscrpljena i povređena, jer suprug nije došao po nju nakon što je otpuštena iz bolnice. Bez novca i pomoći, bila je prinuđena da pozajmi sredstva od nepoznatog čoveka kako bi platila taksi i vratila se kući.
Istina koja je ubrzo isplivala na površinu bila je šokantna. U haosu i gužvi izazvanoj epidemijom, bolnica je napravila katastrofalnu grešku. Ne samo da su Mutijalu pogrešno obavestili o smrti supruge, već su mu predali telo druge žene, koja je potom sahranjena kao da je njegova. Greška je ostala neprimećena sve dok se prava Girijame nije pojavila na kućnom pragu.
- Ovaj slučaj izazvao je burne reakcije javnosti. Kako navodi Espreso, policija je odmah pokrenula istragu protiv bolnice, čiji su predstavnici tvrdili da se tako nešto nikada ranije nije dogodilo. Ipak, mnogi su postavili pitanje kako je moguće da dođe do takvog propusta i kakve su posledice po porodicu žene koja je greškom sahranjena.
Iako su detalji istrage ostali nepoznati, kao i sudbina posmrtnih ostataka žene koja je sahranjena umesto Girijame, ova priča ostaje snažan podsetnik na krhkost ljudskog sistema u vanrednim okolnostima. Za Mutijalu, povratak supruge iz mrtvih nije doneo olakšanje, već novu vrstu bola – saznanje da je sahranio nečiju tuđu majku, suprugu ili sestru.
Emocionalni teret koji nosi ova ispovest teško je sagledati u potpunosti. Radost zbog toga što mu je žena živa isprepletena je sa tugom zbog izgubljenog sina i krivicom koju, iako neopravdano, nosi zbog greške sistema. Ova priča, koliko god bila bizarna, svedoči o tome da ni u najmračnijim trenucima život ne prestaje da iznenađuje – ponekad na načine koji ostavljaju bez daha
