U današnjem članku vam pišemo o potresnoj ispovesti žene koja je, nakon više od dve decenije, saznala šokantnu istinu o tome šta se desilo sa njenim detetom, koje je, kako se veruje, zamenjeno odmah nakon porođaja.
- Ova priča duboko dira u srž ljudskih odnosa, roditeljstva i borbe za pravdu, pokrećući važna pitanja o nepravdi koja je ostavila trajne posledice na živote mnogih ljudi.
Ana Pejić je jedna od mnogih majki koje su, umesto radosti zbog rođenja svog deteta, izašle iz porodilišta sa tugom i gubitkom. Kada je 1988. godine rodila u Sremskoj Mitrovici, rečeno joj je da je njena beba preminula. Bez ikakvog objašnjenja, napustila je porodilište sa praznim naručjem i strašnim saznanjem da nikada neće videti svoje dete. Međutim, više od 20 godina kasnije, Ana je počela da istražuje šta se zapravo dogodilo i ubrzo se suočila sa zapanjujućim saznanjem: njenoj bebi nije bila dodeljena sudbina smrti, već je, prema njenoj sumnji, ukradena. Šok je usledio kada je u jednoj od dokumentacija pronašla kontradiktorne informacije o tome da je rodila devojčicu, dok je u drugom dokumentu pisalo da je umrlo dete. Ovo otkriće otvorilo je vrata za dalju istragu koja je potvrdila njene najgore sumnje.
- Ana je nastavila sa prikupljanjem dokaza i istraživanjem svog slučaja. Ubrzo je otkrila da su mnoge bebe iz porodilišta nestale ili su, u nekim slučajevima, bile ukradene. Neki od tih slučajeva završili su u usvajanju, dok su drugi bili stavljeni u porodice koje nisu bile njihovi biološki roditelji. Iako su roditelji dece verovali da su im njihova deca umrla, istina je bila potpuno drugačija. Ana je, kroz godine, saznala da su takve prevare postojale i na Balkanu, a priča o zamenjenoj bebi u Foči iz 1982. godine postala je još jedan u nizu potresnih dokaza. Prema izjavama koje je prikupila, babica iz Foče, na samrti, navodno je priznala da je zamenila bebu. Žena koja je porođajila dete iz srpske porodice zapravo je dobila dete koje je pripadalo muslimanskoj porodici. U njenom slučaju, dete je odvedeno u Australiju, gde je nakon godina saznao istinu.
Priča o Foči, kao i mnoge druge slične sudbine, pokazuje duboku nepravdu koja se dešavala u porodilištima širom bivše Jugoslavije. Iako je istorija ovih zamena bila zataškavana, neki od onih koji su saznali istinu i odlučili da se suoče sa svojim biološkim roditeljima, priznali su istinu samo kroz privatne DNK analize, koje su potvrdile da nisu pripadali porodici koja ih je odgajala. Ipak, mnogi od njih odbijaju da izađu u javnost, očigledno iz poštovanja prema obe porodice koje su im obezbedile ljubav i dom. Ovaj slučaj iz Foče, uz ostale, postavlja važno pitanje o tome kako društvo, porodica i institucije treba da prepoznaju i isprave duboke nepravde iz prošlosti.
- Iako Ana još uvek traži svoju biološku kćerku, i dalje se nada da će je pronaći pre nego što bude prekasno. Njena borba je postala simbol nade za sve majke koje su izgubile svoju decu zbog nedjela i nepravdi iz prošlih vremena. S obzirom na to da se sve više žena odlučuje da iznose svoje priče, postavlja se pitanje koliko još majki treba da otkrije istinu o svom detetu kako bi se došlo do pravde. Poruka koju Ana nosi je jasna: „Istina, iako bolna, oslobađa i pomaže da se nađe mir“, što je poruka koja ohrabruje sve one koji su, poput nje, izgubili sve, ali ne i nadu.
