U današnjem članku vam pišemo na temu dugovječnosti Japanca i njihovih svakodnevnih navika koje im pomažu da dožive 100. godinu života bez velikih zdravstvenih problema.
Zašto Japanci žive duže i zdravije od mnogih drugih naroda? Ovaj fenomen iz Japana već decenijama intrigira sve koji žele da saznaju tajnu njihove dugovječnosti. Svi mi želimo dug i zdrav život, ali Japanci su pronašli tri jednostavne navike koje im omogućavaju da to postignu. Iako se kod nas već u srednjim godinama počnu brojati terapije i piti lijekovi, Japanci u starosti ostaju fizički i mentalno aktivni, sačuvane energije i zdravlja. I, što je najvažnije, nisu to nikakvi magični recepti niti skupi suplementi. Njihova tajna se krije u tri jednostavne, svakodnevne navike koje su postale njihov način života.
- Prva od tih navika, koja je možda i najpoznatija, jeste umjerenost u ishrani. U Japanu postoji filozofija koja se zove „hara hachi bu“, što znači jesti dok niste potpuno siti, odnosno stati na vreme pre nego što se prejedete. Ovo nije samo dijeta, nego način života, filozofija koja kaže da uvek treba da jedemo dovoljno, ali nikada više nego što je potrebno za održavanje energije. Prema ovoj filozofiji, mnogi Japanci jedu mnogo manje nego mi, ali njihove porcije su nutritivno bogate i balansirane.Manje je više – riba, povrće, fermentisane namirnice i minimalna količina mesa čine osnovu njihove ishrane. Takođe, vrlo važan element njihove ishrane je izbegavanje prerađevina i rafiniranih šećera, što im pomaže da očuvaju zdravlje, a samim tim i mladost tela.
Ono što je interesantno je da Japanci veruju da je bolje jesti više manjih obroka tokom dana, nego jedan veliki obrok koji bi mogao opteretiti probavni sistem. Mnoge japanske regije, kao što je Okinawa, imaju najveći broj stogodišnjaka na svetu. Iako njihova ishrana nije savršena, ona je utemeljena na jednostavnim principima: manje mesa, više povrća i ribe, i svakodnevna konzumacija fermentisane hrane kao što su miso, kiselo povrće i natto. Ovaj obrazac ishrane pomaže da njihova tijela ostanu funkcionalna i vitalna mnogo duže nego što je to uobičajeno u drugim delovima sveta.
- Druga navika koju Japanci primenjuju i koja doprinosi njihovoj dugovječnosti je stalna fizička aktivnost, ali bez preterivanja. Za Japance, kretanje nije sinonim za trening, već način života. Njihov svakodnevni život je zapravo njihov trening. Oni ne idu u teretanu, ali hodaju do posla, koriste stepenice, voze bicikl, rade u bašti ili obavljaju druge poslove koji zahtevaju fizičku aktivnost. Ovaj stalni pokret pomaže im da očuvaju pokretljivost i fleksibilnost tela, a najvažnija stvar je da se ni u starosti ne povlače u potpunosti. Ne morate svakodnevno biti u teretani da biste ostali zdravi. Japanci su pronašli balans između obaveza, kretanja i aktivnosti, a ovo je ono što im omogućava da duže ostanu u formi.
Zanimljivo je da stariji Japanci, u svojim 80-im i 90-im godinama, i dalje obavljaju svakodnevne aktivnosti, kao što su čišćenje dvorišta, kupovina i šetanje. Kretanje je za njih prirodni deo svakodnevnog života. Takođe, u mnogim japanskim zajednicama postojala je tradicija jutarnjeg razgibavanja u parku ili ispred firmi, što je postalo rutina. Ove minute istezanja, koje traju samo 10–15 minuta, omogućavaju ljudima da ostanu pokretni i smanjuju ukočenost koja je čest pratilac starosti. Iako to zvuči jednostavno, ovaj običaj ima značajan uticaj na fizičko zdravlje i dugovječnost.
- Treća navika, koja je možda najvažnija i najdublja, jeste održavanje smisla života i zajednice. Japanci veruju u pojam „ikigai“, što znači imati razlog zbog kojeg ustajete iz kreveta. To može biti porodica, hobi, volontiranje, mali posao, ili bilo koja aktivnost koja daje smisao životu. U Japanu, stariji ljudi nisu izolovani, već aktivno učestvuju u društvenim aktivnostima, druže se sa komšijama, jedu zajedničke obroke i imaju rutinske susrete. Ovaj osećaj zajedništva i povezanosti s drugim ljudima smanjuje usamljenost, koja može dovesti do depresije i stresa, a time i do većih zdravstvenih problema. Zajednica i međuljudski odnosi su od esencijalne važnosti za njihovo mentalno i fizičko zdravlje.
Izolacija i usamljenost mogu imati ozbiljan negativan uticaj na zdravlje, jer povećavaju nivo stresa, što dalje slabi imunitet i ubrzava starenje. U japanskoj kulturi, stariji ljudi aktivno učestvuju u društvenim aktivnostima, što im pomaže da očuvaju mentalnu oštrinu i emocionalnu stabilnost. Zbog toga se osećaju povezani s drugima, što im omogućava da duže ostanu zdravi i puni energije. Zajednica im daje podršku, a ta povezanost s ljudima ima neverovatan uticaj na njihovu dugovječnost.
- Kako ove japanske navike možemo primeniti u našem svakodnevnom životu? Uzimajući u obzir domaće izvore, poput portala B92, koji takođe ukazuje na važnost fizičkog kretanja i socijalne povezanosti za očuvanje zdravlja, jasno je da možemo učiti od Japana. Takođe, stručnjaci sa Danas.ba naglašavaju važnost zdravih navika u ishrani, kao i smanjenje stresa i negativnih emocija, što je ključ za mentalnu i fizičku dugovječnost. Čak i u našim zajednicama, postavljanje prioriteta na fizičku aktivnost, zdravu ishranu i međuljudske odnose može napraviti razliku. Na kraju, istraživanje sa Kurir Stil takođe potvrđuje da mala svakodnevna poboljšanja mogu značajno uticati na naše zdravlje i životni vijek.
U zaključku, ako želimo živeti duže i zdravije, trebamo prihvatiti jednostavne navike: jesti umjereno, kretati se svaki dan i graditi odnose s drugima.
