Kraljevstvo je godinama ćutalo pred Adrijanovom tajnom, sve dok u njegove odaje nije stigla Elisa

Godinama su mlade žene ulazile u odaje kralja Adrijana i nijedna nije dočekivala jutro, a strah koji se širio kraljevstvom postao je još veći kada je na red stigla Elisa, vanbračna kćerka susednog vladara koja je, za razliku od svojih prethodnica, dobro poznavala lekove, otrove i lekovito bilje.

U kraljevstvu kojim je vladao mladi kralj Adrijan noć više nije značila samo završetak dana. Za mnoge plemićke porodice ona je postala vreme u kojem se čekala naredba od koje su svi strepeli. Svake večeri druga mlada žena bila bi odvedena u kraljevske odaje, a kada bi jutro stiglo, iz istih prostorija sluge bi iznosile njeno telo prekriveno belim čaršavom.

Niko izvan zatvorenih vrata nije znao šta se tokom tih sati događalo. Još manje je bilo onih koji su se usuđivali da o tome glasno pitaju. Sve što je narod mogao da vidi bio je isti prizor koji se ponavljao iz noći u noć: devojka bi ušla živa, a do svitanja više nije mogla da ispriča šta je videla ili doživela.

Upravo je ta neizvesnost činila čitavu stvar još težom. Da su na telima postojale jasne povrede, možda bi kraljevski lekari makar mogli da ponude neko objašnjenje. Međutim, prema onome što su mogli da utvrde, na preminulim mladim ženama nije bilo rana. Delovalo je kao da su zaspale i jednostavno se više nisu probudile.

Naređenje od kojeg nije bilo bekstva

Strah nije bio ograničen samo na kraljevsku palatu. Adrijanova odluka pogađala je čitavo plemstvo, jer je svaka porodica morala da pošalje jednu od svojih kćerki kada bi na nju došao red. Odbijanje nije bilo prihvatljivo, a posledice neposlušnosti bile su unapred poznate.

Neki roditelji pokušavali su da izbegnu ono što ih je čekalo. Pojedine porodice pokušale su da pobegnu, dok su druge svoje kćerke skrivale u manastirima, nadajući se da ih kraljevi ljudi tamo neće pronaći. Ti pokušaji, međutim, nisu uspevali. Vojnici su ih pronalazili i naređenje bi na kraju bilo sprovedeno.

Porodica koja bi otvoreno odbila da posluša mogla je da ostane bez imovine, dok bi muškarci završavali u tamnici. Tako se uz strah za život mladih žena pojavio i strah od posledica za ostatak porodice. Malo je bilo prostora za odluku, a još manje za otvoren otpor.

Istovremeno, ono što je zbunjivalo kraljevske lekare ostajalo je bez odgovora. Na telima nisu nalazili tragove koji bi objasnili smrt. Nije bilo vidljivih rana koje bi ukazivale na ono što se dešavalo tokom noći, pa je tajna iza vrata kraljeve spavaće sobe ostajala jednako duboka kao i ranije.

Adrijan, s druge strane, nije pokazivao potrebu da ponudi detaljnije objašnjenje. Dok su drugi pokušavali da razumeju kako toliko mladih žena može umreti na isti neobjašnjiv način, njegov odgovor ostajao je hladan i kratak.

Takav odgovor nije rešavao ništa. Tajna je ostajala zatvorena u kraljevim odajama, a godine su prolazile dok se red menjao od jedne porodice do druge. Na kraju, ono od čega su dugo strepeli stanovnici susednog kraljevstva stiglo je i do njihovog dvora.

Vladar je pozvao kćerku za koju gotovo niko nije znao

Kada je došao trenutak da i susedno kraljevstvo odgovori na Adrijanov zahtev, njegov ostareli vladar dugo je ćutao. Zatim je doneo odluku koja je iznenadila čak i ljude na njegovom dvoru. Naredio je da pred njega dovedu mladu ženu čije je postojanje do tada bilo poznato tek malom broju ljudi.

Zvala se Elisa i bila je njegova vanbračna kćerka. Za razliku od žena koje su odrastale unutar palate, Elisa je život provela daleko od dvora. Ipak, nije bila neobrazovana niti potpuno nepripremljena za svet u koji je sada trebalo da uđe.

Stekla je odlično obrazovanje, a posebno znanje dobila je tokom godina provedenih uz starog iscelitelja u jednom malom selu. Pomažući mu, upoznala je lekovito bilje, različite lekove, ali i otrove. Upravo je to znanje izdvajalo Elisu od prethodnih žena koje su završile iza vrata Adrijanove spavaće sobe.

Njen otac je, međutim, znao šta znači odluka da je pošalje. Kada ju je pogledao, u njegovim očima bila je krivica. Nije tvrdio da ima dobar izbor, već joj je objasnio zašto veruje da ne može da odbije zahtev koji je stigao pred njega.

Elisa nije reagovala panikom. Mirno je prihvatila ono što joj je otac rekao i obećala da će učiniti sve što može da se vrati. U toj kratkoj razmeni nije bilo garancije da će zaista uspeti, ali ni pristanka da bez otpora prihvati sudbinu žena koje su pre nje prošle kroz ista vrata.

Te večeri odveli su je u raskošne kraljevske odaje. Sve ono o čemu je godinama slušala sada više nije bilo priča koja se odnosila na neku drugu porodicu. Nalazila se na mestu sa kojeg se prethodne gošće kralja Adrijana nisu vraćale žive.

Kralj ju je čekao sedeći na ogromnom krevetu. Posmatrao ju je s neprijatnim osmehom, očigledno primećujući da se Elisa ne ponaša onako kako je navikao od žena koje su mu ranije dovodili. Umesto suza i otvorenog straha, pred njim je stajala mlada žena koja mu je odgovorila pitanjem.

Razgovor iza zatvorenih vrata

Adrijan je prvi progovorio, ističući upravo ono po čemu se Elisa razlikovala od drugih. Njegove prethodne gošće, prema njegovim rečima, obično su plakale. Elisa nije pokazala takvu reakciju, već ga je direktno upitala da li su žene koje su pre nje dolazile u te odaje uopšte znale šta ih čeka.

Takav odgovor privukao je kraljevu pažnju. On se nasmejao i njenu smirenost opisao kao hrabrost. Njihov kratki razgovor završio se bez ikakvog objašnjenja šta se ranijih noći dešavalo i bez odgovora na pitanje zbog čega nijedna žena nije doživela zoru.

Sluge su potom zatvorile teška vrata. Kao i mnogo puta ranije, ono što se dalje događalo ostalo je skriveno od ljudi u palati. Razlika je bila samo u tome što je ovoga puta iza vrata ostala Elisa, žena koja je pre dolaska dobro poznavala lekove, otrove i lekovito bilje.

Noć je prošla iza zatvorenih vrata, dok su sluge čekale jutro koje je u palati već godinama donosilo isti prizor. Kada je konačno došlo vreme da ponovo uđu u kraljevu spavaću sobu, otvorili su vrata očekujući da će pred njima biti ono što su toliko puta ranije videli.

Međutim, prizor koji ih je dočekao izazvao je užas. Ono što se te noći dogodilo iza vrata predstavljalo je trenutak zbog kojeg se Elisin dolazak u Adrijanovu palatu razlikovao od svega što mu je prethodilo.

Do tog jutra obrazac je bio poznat svima: nova žena bi ušla u kraljeve odaje, vrata bi se zatvorila, a u zoru bi njeno telo bilo izneseno prekriveno belim čaršavom. Elisa je, međutim, u tu sobu ušla sa znanjem koje prethodne gošće nisu imale i sa obećanjem ocu da će učiniti sve što može da se vrati.

U dostavljenom delu priče ne otkriva se šta su sluge ugledale kada su otvorile vrata, niti šta se tačno dogodilo tokom noći. Priča se prekida upravo na tom mestu, u trenutku kada je postalo jasno da je susret Elise i kralja Adrijana doveo do prizora koji je uznemirio čitavu palatu.