Dvojica begunaca pomislila su da je usamljena starica laka meta, a onda se nešto ogromno pojavilo među drvećem

Nakon bekstva iz zatvora dvojica muškaraca satima su se skrivala u šumi, promrzla, gladna i sa jedva nešto novca kod sebe. Kada su predveče naišli na usamljenu drvenu kuću i staricu koja je sedela ispred nje, poverovali su da su pronašli jednostavan način da dođu do hrane i svega što im je potrebno za nastavak bekstva, ne sluteći šta će se samo nekoliko trenutaka kasnije pojaviti iza drveća.

Bekstvo je počelo duboko u noći, kada su dvojica zatvorenika uspela da pređu zatvorsku ogradu i izgube se u mraku. Nisu želeli da koriste puteve niti da se približavaju naseljenim mestima, jer su dobro znali kako će policija reagovati čim bude otkriven njihov nestanak.

Računali su da će glavne saobraćajnice ubrzo biti blokirane, dok će policijske ekipe proveravati okolne gradove i sela. Zbog toga su izabrali šumu, nadajući se da će im gusti predeli omogućiti da neprimećeno naprave dovoljno veliku udaljenost između sebe i zatvora.

U prvim satima činilo im se da su doneli dobru odluku. Niko ih nije zaustavio, nisu čuli policijske automobile i uspeli su da ostanu skriveni. Međutim, sa dolaskom jutra postalo je jasno da njihov plan ima ozbiljne nedostatke.

Sloboda im nije mnogo značila bez hrane i načina da odu dalje

Posle sati provedenih među drvećem bili su potpuno mokri, smrzavali su se i gotovo ništa nisu jeli. Ono malo stvari koje su poneli nije moglo dugo da im bude od koristi. U rancu su imali samo flašu vode, nekoliko starih predmeta i vrlo malo gotovine.

Shvatili su da se šumom ne mogu kretati beskonačno. Ako žele da napuste područje pre nego što potraga postane još intenzivnija, moraće da pronađu vozilo. Istovremeno su im bili potrebni hrana i dodatni novac.

Predveče se pejzaž konačno promenio. Drveće je postajalo ređe, a u daljini se pojavila mala drvena kuća. Bila je potpuno izdvojena, bez susednih objekata i ljudi koji bi mogli da primete dvojicu nepoznatih muškaraca.

Pored trema kuće sedela je starija žena sa tamnom maramom na glavi. Obe ruke držala je na štapu, a pogled joj je bio usmeren prema šumi. Kuća je bila dovoljno udaljena od svega da beguncima odmah privuče pažnju.

Jedan od njih zaustavio se i posmatrao staricu. Umesto da nastave dalje i izbegnu svaki kontakt sa ljudima, počeli su da razmišljaju o tome šta bi mogli pronaći u njenoj kući. Pretpostavili su da jedna starija žena neće moći ozbiljno da im se suprotstavi.

U njihovim očima ona je u tom trenutku predstavljala priliku. Verovali su da u kući sigurno ima makar nešto novca i hrane, a nadali su se i da će pronaći ključeve automobila kojim bi mogli brže da napuste područje.

Starica nije reagovala onako kako su očekivali

Muškarci su izašli iz zaklona i krenuli prema kući. Starija žena primetila ih je tek kada su već bili veoma blizu trema. Nije mogla znati odakle dolaze niti šta žele, ali njihov dolazak očigledno joj nije delovao bezazleno.

Oprezno im je poželela dobro veče. Odgovor koji je dobila odmah joj je pokazao da nije reč o slučajnim prolaznicima koji su se izgubili u šumi. Jedan od muškaraca bez okolišanja joj je zatražio novac i ključeve automobila.

Starica im je rekla da automobil nema i da u kući gotovo uopšte ne drži novac. Begunac joj, međutim, nije poverovao. Podrugljivo se nasmešio i prišao još bliže, dajući joj do znanja da su umorni i da neće jednostavno prihvatiti njeno objašnjenje.

Drugi begunac odlučio je da više ne gubi vreme na razgovor. Krenuo je pravo prema vratima, očigledno nameravajući da sam uđe i proveri šta se nalazi unutra. Tada se dogodilo nešto što nije očekivao.

Starica mu je stala na put. Pored dvojice krupnih muškaraca delovala je sitno i slabo, a oslanjala se i na štap, ali se nije pomerila. Jasno im je stavila do znanja da neće dozvoliti da uđu u kuću.

Jedan od kriminalaca njenu odlučnost dočekao je smehom. Pogledao je štap u njenim rukama i otvoreno je pitao da li zaista veruje da njime može da ih zaustavi. Zatim ju je jednom rukom grubo odgurnuo u stranu.

Poslednje upozorenje zvučalo je drugačije

Žena se nakon udarca zateturala, ali nije pala. Uprkos tome što su muškarci bili fizički snažniji i očigledno spremni da upotrebe silu, ona nije pokušala da pobegne. Ostala je kraj kuće i ponovo im se obratila.

Ovoga puta njen glas bio je tih. Nije vikala niti pretila. Samo ih je još jednom zamolila da odu, naglašavajući da ih upozorava poslednji put.

Muškarac se nije povukao. Naprotiv, prišao joj je toliko blizu da su se gotovo našli licem u lice i izazivački pitao šta će se dogoditi ako ipak odluče da ostanu. Tada se starica više nije fokusirala na njega.

Starica je pogledala preko njegovog ramena, prema šumi. Muškarac je primetio njen pogled i već se spremao da se ponovo nasmeje, verovatno uveren da pokušava da ih zastraši nečim što ne postoji.

Upravo tada iz dubine šume začuo se neobičan zvuk. Bio je dubok i dovoljno snažan da privuče pažnju obojice muškaraca. Istovremeno su okrenuli glave prema mestu koje je starica posmatrala.

U prvom trenutku nisu videli ništa. Između stabala bila je samo senka, ali ubrzo su se začuli novi zvuci. Grane su počele da pucaju jedna za drugom, a žbunje se pomeralo kao da se nešto veliko približava čistini ispred kuće.

Između stabala pojavila se ogromna tamna figura

Za samo nekoliko sekundi situacija se potpuno promenila. Dvojica muškaraca koji su do tada bez mnogo straha pretili starici više nisu gledala ni nju ni vrata kuće. Sva njihova pažnja bila je usmerena prema šumi.

Između stabala počela je da se pojavljuje ogromna tamna figura. U dostavljenom delu priče nije otkriveno ko ili šta je izlazilo iz šume, ali reakcija begunaca pokazala je da prizor nije bio ono što su očekivali da vide na ovom usamljenom mestu.

Njihov plan da pronađu novac, hranu i automobil u istom trenutku postao je nevažan. Ljudi koji su nekoliko sati ranije rizikovali sve da bi pobegli iz zatvora sada su imali samo jednu nameru — da se što pre udalje od kuće i onoga što im se približavalo.

Do samo nekoliko trenutaka ranije bili su uvereni da kontrolišu situaciju. Pred njima je bila jedna starija žena, kuća je stajala daleko od drugih građevina, a u blizini, koliko su mogli da vide, nije bilo nikoga ko bi joj mogao pomoći. Upravo zbog toga izabrali su je kao metu.

Međutim, njihova procena pokazala se pogrešnom. Ono što je izašlo iz pravca šume bilo je dovoljno da obojica prestanu da razmišljaju o novcu, automobilu i hrani i počnu da beže. Starica, koja ih je nekoliko puta upozorila da jednostavno odu, ostala je kraj svoje kuće dok su se muškarci udaljavali u panici.

Dostavljeni deo priče završava upravo na tom mestu. Ne otkriva se identitet ogromne figure koja se pojavila među drvećem niti zbog čega je njen dolazak toliko prestravio dvojicu odbeglih kriminalaca. Poznato je samo da su ljudi koji su nekoliko trenutaka ranije pretili starici odjednom postali oni koji su bežali.